Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

570

Овај правац зове се одвесан, иадни, уаравни, (нормалан, вергикалан, аераендикуларан)"■ 98. При испитивању вертикалног правца виском на стр. 7. стоји: „Ако зид и затегнути конац имају одозго до доле исто растојање, значи даје и зид уараван 99. При објашњењу удара еластичне лопте о нееластичан зид на стр. 77. налази се: ,Ако правац ударца АВ (в, сл. 41.) стоји управно на зид МЖ, то ће се и лопта у истом аравцу, дакле под истим углом, под којим је и ударила, и одбити". 100. „Кад дате силе имају на једном телу разне тачке на које дејствују, као што су н. пр. поједини делићи из којих је тело састављено, иа дејствују паралелно, у једном иравцу и ту се може наћи резултанта. Резултанта, у овом случају, почем силе у једном аравиу дејствују, биће равна суми ових сила, а тачка дејствовања резултанте зове се у овом случају средсредном тачком иаралелних сила" (стр. 80). 101. „Од свију ти зраковаће један АН, огледало МЖ вертикално погодити. Овај ће се у истом аравцу Ј.ЈУ" и одбити тако, да ће се и ударнп и одбијени зрак поклопити — у једно пастп". (Одбијање од равних огледала, стр. 112). Наиомена. У погрешне појмове о правцима спадају: побркани појмови о „ уиравном " и вертикалном правцу на стр. 7. (впди овде број 82); хоризонтална висина на стр. 9 (види овде број 11); суаротни аравци назваии су час ^истим иравцима" час „иротиву-иоложеним иравцима " на стр. 78. (види овде број 79). „а ако га (висак) са стране араво ударимо" и т. д. ва стр. 97. (Види овде број 9) и т. д. XVI. Погрешни појмови о тачкама, линијама, равнинама и у опште о површинама, 102. „Кад је тежиште једне линије у њеној аоловини, а иаралелограм можемо замислити од самих линија састављен, које су једна до друге, то ће тежиште паралелограма лежати у линији, која везује тежишта свију линија из којих је иаралелограм састављен, а у иоловини ове линије налази се и њено тежиште, које је у исто време и тежиште паралелограма. Ова пак тачка, иоловина линије, што везује тежпшта свију линија, што иаралелограм састављају — лежи управо у пресеку паралелограмовпх дијагонала" (Стр. 81). 103. „Свака равнина АВ (в. сл. 58), која са хоризонталним иравцем прави угао, зове се стрма раишша" (стр. 93).

104. При објашњењу: који се завртњп лакше заврћу (стр. 96.) стоји п ово: „Дакле код кога су стрме равнине (завојци) блаже нагнути према хоризонталном аравцу " итд. Наиомена. У овакве ногрешпе појмове спадају: оцењивање иравца висковог конца према тачкама линија и површина — на стр. 8. (видп овде број 9), — место да се оцењује правац висковог копца према линијама или површинама у њиховим појединим тачкама; нзраз „завојне линије* уиотребљен је место термпна: завојци плп завртњеви ходови (стр. 103), видч овде број 19. птд. XVII. Геометријеке бесмислице. Овамо епадају : 102. ДеФиниција водоравних пли хоризонталних линија и површина на стр. 8. (види овде број 1). 106 Израз: „хоризонтална висина " на стр. 9. (види овде број 11). 107. Замисао, да површину паралелограма можемо саставити из линија, које су једна до друге (стр. 81. — види овде број 102). 108. Навод, да је тачка тежигита линије „аоловина линије *, дакле линија, а не средина лпније — тачка (стр. 81. — впди овде број 102.) и т. д. XVIII. Објашње&а непознатих појмова непознатим терминжма. 109. При објашњењу сиецифичне тежине на стр. 11. неколико су пута употребљепи термини: „дестилована вода * п вода од „4°С". — Дестилација није у овој физици нигде ни објашњена, а термометарске скале изложене су тек на стр. 36. и 37. 110. Најпре је поменуго, како се телима ноћу снижава температура, за тим је објашњено постајање росе, па тек после овога објашњава се хлађење тела зрачењем топлоте у светски простор. Између осталога стоји ту (на стр. 53.) и ово: „Тако исто ваља запамтити, да се тела хладе испуштајући своју топлоту на сре стране у правим линијама тако званим топлотним зрацима, као оно светлост своје светлосне зраке " и т. д. Нема смисла овде на стр. 53. позивати се на ,зрачење светлости као на нешто веК иознато, кад наука о светлости почиње тек на 107. стр. ове Физике. 111. „појам силе " објашњен је тек на стр. 76., а изналажење резултанте сила на стр. 78. Да ли је онда умесно, да се пре свега тога на