Prosvetni glasnik

573

ирограм за основе Фпзике, који је прописало Министарство просвете и црквеаих послова 1882. год., и по коме су иврађени основи физике (Мите Петровића), који се према министарском претпису и данас употребљавају као уџбеник у нпжим разреднма средњих школа. И ако од 15. Декембра 1890. год. постоје „Привремени наставни ирограми за осморазредне гимназије", аисам отуд могао узети програм из основа Физике као норму , ј».р је тај програм ту пзложен у најкрупнпјим потезима — износи непуна три реда. Према поменутом програму основа Физике од 1882. год. у „Л.екдијама из ексиерименталне физике (С. Г1. Бајаловића)" нема ових основних аојмова физике: ОПШТЕ ОСОВИНЕ ТЕЛА. Просторност. Непробојност. Дељивост. Стишљивост. Покретљивост. ПРВИ ДЕО. Наука о кретању и равнотежи тела. Механика. — Оашта механика. Пут. Убрзање. Мерење и означавање спла. Разлагање сила. Равнотежа обешених и подупртих тела. Опнпе привлачење. Просте машине. Тегови. Мерење обично и двојно. Мехавички рад. Особена кретања. Слободно иадање у безваздушном (празном) простору. Атвудова машина. Падање низа стрму равиину. Ј&ретање бачених тела. Молекиларни аојави код чврстих тела. Кохезија и адхезија. Три стања тела. Јачина чврстих тела. Ковност. В. 1'авнотежа и кретан>е течних тела. Хидростатика и хидродинамика. Каппларност. Покретљпвост честпца. Стишљивост течностп. Површнна мирне течности. Проношење нритиска. Хидраулични ирес. Притисци од тежине. Притисак на дно суда. Реалов прес. Притисак на бокове суда. Хидраулична вртешка. Равнотежа двеју течпости у два спојена суда. Водоводи. Одређивање занремине тела. Равнотежа пловних тела. Одређпвање специФичне тежине чврстих п течних тела хидростатичним теразнјама. Одређи-

вање спедифичне тежине стакленцетом. Ареометар за специФ. теже и специф. лакше течности од воде. Процентни ареометар. Алкохолометар. Молекиларни аојави. Адхезија течности. Капилараост. Растварање. Мешање течних тела кад се додирују (дпфузија) и кад су одвојене шупљнкавим нреградама (осмоза). В. Равнотежа и кретаље гасова. Аеростатика и аеродинамика. Особппе гасова што их имају и течпости. Тежпна. Проношење притиска. Архимедов закон. Закон Мариотов. Манометри. Нааомена. Торичелијев оглед и барометар са живом узети су као једно у „Декцијама из експарименталне Физике (С. П. Бајаловића)". ДРУГИ ДЕО. Појави монекиларног кретања. А. 0 авуку. Акустика. Боја гласа. Како се може мерити број звучппх трептања (основ сирене). Треперење плоча Звучна виљушка. Човечији орган за глас (гркљан). Орган за примање звука — уво. В. 0 светлости. Оптика. Како се попашају тела према светлости. Сепка. Правац у коме вндимо. Неправилно одбијање или расипање. Преламање и цеаање светлости. Закон о преламању. Преламање у плочама с паралелним површинама Одбијање место преламања код правоугаоних призама. Воје тела. Оатична оруђа и око. Галилејев дурбин. Телескоп. Чаробнп Фењер. Око. Удешавање (акомодација) ока. Сгереоскоп. Извори светлости. В. О топлоти. Промена агрегатног стања. Топлота топљења. Смесе хладаоће. Стврдњавање. Мржњење. Салеђивање (више комада леда). Топлота потребна за кључање. Хладаоћа од испаравања. Згушњавање и дестилација. Простирање топлоте. Одбијање и нреламање топлоте. Апсорпција тоилоте.