Prosvetni glasnik

574

Извори тоалоте. Постајање топдоте механскнм радом. Изворк физички и хемијски за тоидоту. Шта је тонлота. Г. Магнетизам и електрицитет. Земља као магнет. Сдабљење едектричних прн вдачења и одбијања на даљини. Где се скупља електрицитет. Утицај шиљака. Електрисање утицајем (електричном аоделом). Електроскоп са здатнпм дистићима. Наиомена. Едектрисање утицајем нигде се не спомиње. Згушњавање електрицитета. Франклинова табла. Дејство струје на магнетну иглу. Основ галванометра. Електрично звоњење. Нааомена. Ето, сви ови наброЈани основи физике нису ушли у дедо: „Л .екције из експерпменталне Физике (основи Физике) С. П. Бајаловића". Узмимо баш, да бп нешто од свега овога и могло без штете изостати из основа Физике; то оает остаје огромна множина основних аојмова физике, којих никако нема у аоменутич „Лекцијама из ексаерименталне

В. Распоред и израда материјала. Научна грађа је у овој књизи тако распоређена, да се на првих 98 страна (на стр. 7. ночиње текст Физике, а свега има 159 страна) не може познати начело, по коме је сређена. Ту су поједине декције из неких оагитих особина тела и из механике чврстих, течних гасовитих тела измешане готово без икаквог реда и прпнципа. По средини ових лекција смештено је све што се о тоалоти у тој књизп налази п то у декцијама, које су готово све једиа до друге. — Од стр. 98. па до краја (стр. 159 ) опажа се неки ред. При распореду градива на поједине лекције није довољно мотрено, да се најпре обради онај материјал, којн је потребан за разумевање доцнијих лекција, те да се познатнм појмовима н терминпма објашњују непознати нојмовп и термпни. Да је запста тако, служи као доказ све, што је овде наведено под насловом: „ XIII. Па иогрсшном месту" и под насловом : А. \>III. Објашњавање неаознатих аојмова неаознатим терминима" и многе нааомене, које су у том смисду чињене на разним другим местима, Нема хомогености у изради. Неке лекције распљоштене су на велики обпм, на опет нису довољно исцрпене, као н. пр : „Ветрење Пара у ваздуху, обдаци, магла. Киша, снег, град (туча).

Роса, слана. Различно владање чврстих тела у течностпма. Ваздушна лонта — ваздухоплов" а т. д. — Млоге су опет декцнје недовољно објашњене, и.ш су изложене само у виду рецепата, као што су н- нр. овде изложени наводи нод насловом: ,, VI Недовољна објашњења " п под насловом; „V. Излагање у виду рецеаата ". и т. д. — Споредпе ствари често су опширно наведене, а млогих главних ствари никако и пема, као што је овде наведено под насловом: „XII. Оаширно објашњење саоредних ствари" и под насловом: „ Б . Избор материјала " и т. д. Г. Опште напомене. Гдавна карактеристика начина нздагања јесте: с много речи — мало се казује. Нема потребне краткоће, једрине и прецизности у изразу. Најважнији моменти често су изостављени као н. пр. код натега, барометра, термометра и т. д. Поред дабаве пзраде опажа се и јако подражавање немачком распореду и кроју речп п реченица, као што се то види из онога, што је овде наведено под насловом: „XXII- Расаоред речи и реченица у духу германском" и под насловом: ,XXIII. Неаравилни облици речи " и т. д. При прегдедању ,Декција из експерпментадне Физике — С. П. Бајаловића" нисам обраћао подједнаку пажњу на све погрешке. Од стр. 7. (где почиње текст Физике) па до стр. 38. ретко је остада која погрешка, што спада у круг Физике, а да није овде наведена. — Од стр. 38. па до краја навео сам — краткоће ради — само онодико погрешака, колико сам мисдио да је довољно, да оправдам поједине наслове (врсте догрешака), под којима су погрешке побројане. Дакде од стр. 38 па до краја Физике многе погрешке нису овде споменуте, и ако засецају у Физику. Пошто сам констатовао све, што је до сад изложено, нанустно сам најзад првашњу мисао, да трагам, да ди су ове „Л.екцпје из експерименталне Физике" израђене по страним пнсцпма; јер сам дошао до уверења, да према оваквом стању ствари — не треба за тим ни трагати, ма да германизми, којима су те „Лекције" прожете, остају сталан аовод за таково трагање. Д. Закључак. Кад узмемо у обзнр да ,Декције из експернмеиталне Фпзике — С. П- Бајаловпћа" не садрже основе физике у довољној мери; да те „Л.екције" нису расаоређене ни израђене на основу аризнатих аедагошких начела, те нити има довољне везе из-