Prosvetni glasnik

радња главнога просветног савета

577

луге; а кад то буде, ваља број аоделе, на којој се јајце налази од ослонца, аомножити с тежином јајцета и то је тежина терета". — Сумвам ■ да ико мерп римским кантаром иа тај начин и да нко зна колико је тешко јајце на његовом кантару па да његову тежину множи са бројем поделе од ослонца. Не разумем зашто је писап и унео у рачун тежину јајцета те тиме иокварио онај прост одиос којн постоји код римског кантара. Јер код римског кантара, као и код теразија, има свега два променљива елемента, и то с једне стране ослонда тежпна (коју меримо) која дејствује на гталан крак, а с друге стране дужина крака на који дејствује сгалан тег (јајце). На стр. 94. „мора се снага Р толико иута у терету ф" садржавати колико се аута ВС (висина стрме равни) у АЂ (дужпнп њеној) садржи". И то пише Г. Бајаловић у виду сразмере овако: Р : (,) = ВС : АВ. За тим : „Буде ли снага Р већа, буде ли се више пута садржавала у Кад се Р садржи у (Ј, значп да треба <3 поделити са Р; ирема томе кад Р буде веће сумњам да ће се више пута садржавати у (Ј. На стр. 99.: „Али ваља прнметити, даје вода лошији проносник звука од ваздуха". — Међу тим зна се да је брзина звука у ваздуху 333 метра а у води 1425 метара. На стр. 124. говори се о добпвању негативне слике или материце и о фиксирању слике нри фотограФисању. Пошто је опис тога посла сувигае велики да бих га овде могао цитнрати, напомињем да је скроз погрешно представљен. Није мн намера да све ногрешке у тој књизи изнесем, него само да с неколико примера иокажем какве су оне нрироде. А сад да пређем на посматрање „Лекција" с друге једие стране, са стране стила. Сасвим је природно очекивати од људи, који с почетницима у пзвесној науци имају дугогодишњег искуства, да ће ти људи најбоље подесити стил према онима, за које своје књиге пишу. С друге стране опет изгледа да ти људи хотимице или нехотице теже, да се ако ничим другим, а оно стнлом издигну ван нивоа оних којима се обраћају те да би снгурно у њиховим очима изгледали већи или учеиији. То сам ириметио већ раније у извесним делима поменуте врсте па то надазим и овде. Јер никако не могу да признам да се деци у трећем разреду гимназија, може говорити на нрнмер овим стилом: ,Да би предохраниди могућност распрскавања лонца, удешена је на њему и т. д." (страна 41). ТТли :

„Што год је температура виша, при иначе другпм за ветрење повољним околностима, у толико и т. д. (стр. 48)". Овде је случајно изостало оно што је најважније и то: да су иначе друге за ветрење повољне околности иједнаке. Исто тако: „Као год што се тела хладе, изједначују у температури са околиим телима, која су од њих хладнпја, уступајућп им своју топлоту; тако исто ваља запамтити, да се тела хладе, испуштајући своју топлоту на све стране у правим линијама , тако званим топлотним зрацима, као оно светлост своје светлосне зраке", стр. 53. Узгред да напоменем да се овде на стр. 53. упоређују топлотни зраци са светлосним,а о светлостп и њеном простирању говори се тек на стр. 107. И т. д И ако у свом предговору Г. Бајаловић признаје, да се писац Физике за ниже разреде средњпх школа налази у не малој неирилицп, шта ће пре одабрати од силног материјала у овој науци, пнак је он нашао места у својој, иначе врло растреситим слогом штампаној књижипи, да унесе и такве ствари, које нису за почетнике и које су за њих сувишне. Тако на пример, није било довољно објаснити им у колико се то могло, пожарни шмрк, него се још морало напоменути како „у најновије време удешен је за брзо пуњење „шмрка водом тако звани „транспортер", а то је справа налик на шмрк за притискивање, која се намести где има воде и т. д." (стр. 20.). Исто тако, ни мало није потребно почетницима Фичике да знају „да су ово саетојци за добар електроФор: 5 делова шелака 1 део венецпјанског терпентина и 1 део воска. Восак и терпентин се најпре на тихој ватри истопе „па им се, мешајући их, дода шелак". И. т. д. (стр. 143). Можда ће Г. Бајаловић рећи да је то ради ироФесора који Физику предаје. Ако је то, онда би требало дати проФесору упутства код свију експерпмената а не само овде онде, премда држим, да проФесори не треба да црпу своја упутства из ђачких књига. На рачун таких, непотребних сувишности, којих има доста у овој књизн, изостале су многе и многе врло важне ствари, које није требало изостављати. У целој се књизи нигде не говори о раду, који је основица данашње Физике; изостављена је и капиларност, ма да се с појавима капиларности свакога часа сретамо у обичном животу, много чешће него са галванопластиком, која међу тим није изостала, и ако је она чисто занатска примена електрпцитета. Није било иа одмет да се што про73 *