Prosvetni glasnik

578

говори и о разним врстама равнотеже, о растварању, о вештачкој хладноћи и т. д. Има још једна карактериегика ове књиге: то је немар са којим је она рађена. Г. Бајаловић је нашао за нотребно да поједине групе појава, иа прцмер „механичкп део", „звук", „топлоту" и т.д. не издваја у засебнцм одељцпма, над којима би написао име оне групе коју тај одељак представља. Целу је књпгу поделио на параграФе и они теку непрекидпо од почетка до краја. Тако на пр. § 36. говори о ветровима, а § 87. о губитку на тежини чврстнх тела потопљених у течности; у § 63. говори се о централноме кретању, а у § 64. о звуку без икаква знака о прелазу у сасвим нов одељак иојава. Само на једном месту учињеи је изузетак и то код топлоте. На стр. 27. означено је нарочитим натписом /Гоплота" да ће се па идућим странама говорити о појавама, које се разликују од оних о којима је дотле говорено. Међу тим све до краја књчге се тај натаис више не мења, тако да ће иочетницима изгледати да и брзина звука, и одбиЈање светлости, и магнетска игла, и електрична махина, да све то спада у груиу појава која се зове „топлота". На стр. 79. слика 43. представља паралелограм сила и силе су представљене килограмима, јер Је једна, Р = 8 к°, а друга, (Ј = 5 к°. У снро- | водном опису те слике, једна је сила АХ представљена са 8 метара а друга АУ са 5 метара. И ако се граФички тежине представљају дужинама ипак је и на слици и на опису ваљало употребити исту јединицу, било килограм било метар. Овако изгледа као да је писац слику узео из једног а онис из другог дела, не обазпрући се на јединице употребљене на једном и другом месту. На стр. 84. стоји : Од сваке тачне ваге тражи се да је тачна и осетљива. На стр. 104.: стоји: „§ 70. Инструменти за дување " и онда даље излази из описа да иисац хоће да говори о свиралама. Пре свега у инструменте за дување спадају мехови или сличне нанраве а никако свирале које спадају у музичке инструменте и служе за произвођење тонова. За тим се каже: „Инструменти за дување или су са плочицом — језичцем, или без ичега — свирале обичне". — Г. Бајаловић ће знати да нема сворала „без ичега", него се те свирале зову лабијалне или уснене свирале. Јер мало ниже и сам каже да код свирала „без ичега" ваздух струји „између чепа и тако зване доње усне". Ето тако изгледају „Лскције из експерименталне Физике" , цосматраие са разних тачака. И

ако нисам навео сва иоЈедпна места која тврде недостатке те књпге, и ако се дакле може закључити да их има још*) више, ипак не треба мислити да у њој нема и добрих сгвари. Али су те добре ствари с једне стране у недовољној 'мерп, а с друге стране су недостатци такве нрироде, да и сувише падају у очп те да се може преко њих прећи за љубав онога што је добро у гој књизи. Због тога држим да се „Лекције из експериметалне фпзике", овакве какве су, не могу иреиоручитн као школска књига. Ђ. М. Станојевић. Савет је усвојио мишљење г. г. реФерената и одлучио: да се ово дело не може примити за намењену потребу. Г. г. реФерентима одређено је на име хонорара свакоме по шесет (60) динара. IX. Прочитан је реФерат г. Паје Тодоровића, чиновника Управе Фондоиа, о књизи „КГколска башта" од г. Петра Стојадиновића, који гласи: Главном Просветном Савету. С писмом саветским од 22. пр. м. СБр. 48., примио сам књижицу, која носи назив: Школска Башта, њена корист и уређење", од Петра Стојадиновића,хонор. наставиика пољске привреде у нишкој учитељској школи итд., с позивом да је прегледам, оценим и дам мишљење: може ли се препоручити књижицама основних школа п може ли се одобрити за иоклањање одличним ученпцима основне школе о годпшњем псппту. Пре но што нређем на оцену саме књиге, узећу слободу, да у неколико речи проговорим у опште о пптању установљавања школских башта. Док се у многим земљама питање о потреби школске баште сматра више мање као решено, дотле се код нас у том иогледу готово ни почетак није учинио. Да не спомињем Белгију, која данашњој својој ннтепсивној култури земље (нарочито баштованству) има псглавито да захвали школској баштп, на јужно-немачке државе, Шведску, Данску, Чешку, која је и у том правцу далеко измакла од многих напреднијих земаља и ировннција, узећу за пример нама најближу Хрватску и Славонију. Осим приличне литературе о школским баштама, тамо се уређује и нарочити лист „ЗкоЈзкј тг1", који има задатак, да пропа*) У реФерату спремљеном за „Наставника* о истој књизн, употребио сам, као доказе за недостатке њене, сасвим друге примере.