Prosvetni glasnik

576 РАДЊА ГЛЛ1Ш0 да најпре науче деФпницију предамања па онд да то опитпма „засведоче". Или на стр. 3 0.:»Проношење тоалоте кад се један део каквог тела загреје, топлота се његових делпћа сприопштава најблпжим до аих делићима и тако се проноси по делом телу. Ова способност тела, да њихови делићп примљену то„лоту на нзвесном месту сприопштавају постепено један другом и тако је проносе по целом телу, зове се ароношење тоилоте*. Пошто је на тај начин дата дефиниција проношења топлоте онда се цитирају опити. Међу тим ево како у ту исту ствар уводи своје ђаке г. Борисав Тодоровић, чијим се радом, као што сам вели , г. Бајаловић користио: Саровођење тоалоте, огледи. Држимо палидрвце и комад плетиће игле колико палидрвце, на једнаком одстојању од огња. Иглу нећемо моћи дуго држати, мораћемо руку одмицати а палидрвце моћи ћемо држати све донде док не догори до ноката...." Па и онде где је г. Бајаловић узео ексиериментални метод, често пута је бирао веома незгодне примере 1акона пр., на стр. 59,, говорећи о губитку на тежпни чврстих тела потопљених у течности стоји: ,кад се комад гвожђа у воду потопи, догод је у води има мању тежину него кад је „ван ње". Пошто је спецпф. тежина гвожђа скоро = 8 то је његов губитак у води, према апсолутној тежини, и сувише мали, да би децн могао на први поглед пасти у очи. С тога није ни требало тако незгодним примером уверавати ђаке, да тела губе од своје тежине, кад се у какву течност иотопе. Исто тако, говорећп о шупљикавости (стр. 29) г. Бајаловнћ иочиње: Г С тога, што се тела могу хлађењем скупљати, прпродпо је извести закључак, да пзмеђу делића пз којих је тело састављено мора бити међу иростора, којпма се ири хлађењу делићн тела један другоме приближују. Ови међупросгори зову се аоре или шуаљике, а својство да тела овакове поре нли шупљнке имају зове се шуаљикавост". Не знам да лн је било целисходно „изводити закључке" о шупљпкавостп тела из тако деликатпих експеримената, као што су ширење и скупљање тела услед топдоте, али би било много боље показати најпре оне шупљике које се виде годпм оком, па тек онда доћи на интрамолекударне шупљике, до којих нас доводи ширење и скупљање тела. Пошто је извео горњи закључак о шупљикавости, г. Бајаловпћ наводи примере где се шупљике

просветног савета виде голим оком иди уведичавајућим стаклом, па веди: „а напослетку код неких тела, као метала, стакла, тек се може из извеснпх појава закључити на суштаствовање ових пора". — Није ништа сметало да сћ тп „извесни појмови" отворено кажу, у тодцко пре што су они у ночетку биди главна основица, да се изведе закључак о шупљикавости теда у опште. Није ни мадо упутно, у једној физици служпти се тако неодређеним изразима, а нарочито још кад је она писана за почетнике. Изгледа, као да је тежиште ових „Лекција", као шго сам нисац у уводу велн, у томе, што је одступио од „уобичајеног теоријског начина нодеде материјада". — Ја не знам шта Г. Бајадовић разуме под уобичајеним теоријским начином поделе материјала, али знам да овака испретураност материјала, каква је у овим Лекцијама, само уди схватању појединих физичких нојава. Исто тако само због тог одступања од „уобичајеног теоријског начина'' и деспло се Г. Бајадовићу, да још на страни 15. тврди: „да се силе једнаке јачине, кад у сунротнпм правцима дејствују, потиру", а да о сдагању сила говори тек па стр. 78. Из пстог узрока се каже на стр. 76.: кдатно иокрене собом једну двозубу, лучасту, (двокраку — равнокраку) нолугу...." а шта је то полуга и каквих нма подуга дознајемо тек па стр. 83. и 91.; о покретном когуру, који је основан на једнокракој полузи говори се на стр. 88., а о једнокракој полузи на стр. 91. и т. д. У „Л.екцијама из експеримегалне Физике" пма и приличан број научних погрешака. Навешћу само неколико ради прнмера. Тако на стр, 73-, говорећи о „трењу" Г. Бајадовић тврдп: „На посдетку, код махнна се смањује грење још н тим, кад се делови, што се тару, од раздичних метала праве. Јер пскуством Је доказано. да је трење веће кад се једнаки метали тару, него кад су раздични". У колпко то стоји показаће ове цифре о коеФицијентима трења по Морену: коеФиц. трења кад се таре ковано гвожђе по ков. гв. 0138 „ бронза 0Т72 „ „ » „ дивено гв. 0Т94 „ дивено гвожђе по лив. гв. 0Т52 „ „ „ „ месингу 0.189 „ челику 0202 На стр. 86. говорн се о римском кантару иди брзаку па се каже : „К,ад се на оваком кантару мери какво гедо, ваља јајце по дужем краку помератп дотде, док ие будејајце одржавало равноI тежу с теретом при хоризонтадном подожају по-