Prosvetni glasnik

РЛДН.А ГЛАВНОГА НРОСВЕТНОГ САВЕТА

гандише оснивање школскпх башта, а и да даје поуке о радовима, који се врше или треба да се врше у школској башти. Ну, тај напредак литературни, колико ми је познато, не би се вршио до те мере, да није нотномогнуг још од службене стране, јер је сама иросветна управа иитању о школскпм баштама и о успособљењу учитеља за руконођење радовима у школској башти, нарочито воћарским, поклонила особиту пажњу и старање. Ови послови поверени су били, у прво време, једном нарочитом реФеренту, пређ. проФесору крпжевачког вишег пољопрпвредног завода, под којим је израђен угледни илан за школску башту п прописана упуства, до најмањих ситница, о уређењу школс .ких башта према разлпчптим теренским и иривредиим ириликама. Док је ово овако у најблпжем нам суседству, дотле се код нас, како у јавности, тако н са службене стране, овом питању обраћала врло мала пажња. Пок. д-ра Панчића мисли о „јестаственици у основној школи" бпле су и неопажене; књижица „Ручни рад° од Сретена Хаџића обухватила је и важност учења нољске привреде у основпој школи, али како писац засгупа поглавито занатску страну ручног рада, то је школска башта готово утонула Осим тога, изишло је о учењу пољске привреде у основној школи и о школској башти неколико чланака у п Учитељу° и „Тежаку" од разних писаца, па и од потписанога. А од службене страае, поред оне напомене у „Цравилима о грађењу школа" од 1881. год., и тачке 2. чл. 21.закона о основним школама од 1882. год., колико ми је познато, није у корист овог питања ништа систематичео урађено, ма даје и од стране потписаеог чињен о томе предлог министарству иросвете и црквених посдова, па како ми је познато, лежи у министарству и један анкетни рад о школским баштама. Да ли та институција — школска башта одиста мало заслужује да се јавност, нарочито педагошки кругови, па и просветна управа у нас за њу мало више заинтересује? Ја мислим да не. Кад чувеним педагозима верујемо у погледу умног васпитања, за што да им не верујемо и у погледу телесног васпитања. Песталоци још саветоваше, да се „младеж бави пословнма у пољу п у башти". Доцнији педагози налазе у школској башти: „основе и научна средства свима дисципдинама основне школе" (Лангауер). Чувени писац о школској башти д-р Шваб сматра шкодску башту као педагошко средство „за познавање и завољење природе, за, изображење у,ма, осећаја, лепоте, духа заједништва,

579

уљудности, и, најзад, ча подстпцање народног благостања." Једав такођер чувени писац (Јул. Јабланчи), вели ово: „Свака опшгина, која донесе закључак да се устапови школска башта, улаже једаи капнтал, од кога ће уживати богат интерес — у блатостању својих будућих грађана'.... Ове и још многе мислп и суђења о школској башти, које би се могле навести, доказују, да се овом важном питању код нас, како с гледншта јавне наставе н васпитања, тако п с гледпшта народне привреде, неираведно мала пажња обраћа. Да је се бар колико тодико с меродавне стране послушала реч шгампе, те да се, кад је већ законом унесен у основну школу предмет — „пољска иривреда", приступи бдиже овој установи. Али, ма да је протекло 10 година од тога закона, с овим смо још онде, где смо и пре били- Можда је томе узрок што је „пољска иривреда" ирописана само за вишу основну школу. Без обзира на овај предмет, школска је башта потр^бна свакој основној (п нижој) школи нз чисто едагошко-дидактичких разлога. Зато, поимајући голему теориску и ирактичну важност школске башге, треба на сваки начии узети иницијативу, да та институција што пре и код нас нађе свога достојног уважења. Није право ни мудро, да у томе непрестано будемо назаднији и од сродних суседа, који ннсу ин у колико у сретиајим политичним прпликама од тас ... Према оваком стању питања о шкодској башти у нас, ја држим да нећу без узрока моћи нохвалити појаву књижице „Шкодска башта", у нади, да, поред науке о заснивању и уређењу школских башта, што год допринесе, да се и од надлежне стране ово питање крене у напред. Ову сам књпжицу од писца њеног добивао на прочитање у рукопису. У колико сам за онда, посде премештаја из Краљева, могао бити расаодожен за своју струку, ја сам писцу учинио неке примедбе, од којих је он неке усвојпо. При свем том, ја сам и сад поново пажљиво прочптао ову књижицу и могу о њој казати ово. Она је подељена у два главна деда: први део, у коме су правила о заснивању и уређењу и главнијпм радовима из групе воћарства, градинарства, виноградарства и цвећарства; и други део, — у коме је гајење важнијих биљака у шкодској башти. Деда је књижица у опште врдо кратко написана. Слични радови из споменутих група здружени су под једним насловима; а то је негде добро изведеио, ну на понекпм местима чини ириличпу