Prosvetni glasnik

580

забуиу. У том груписању по негде су изгубљени из вида и неки радови, које није требало изоставити. Осим тога сасвим су изостали ови одељцп: исушивање земље (кад је већ говорено о поправљању земље мешањем са другим врстама): о справама и прибору за навртање (каламљење) о одгајивању воћака у расаднику и на сталном месту, кресању (одрезивању), чпшћењу и подмлађивању воћака; одгајивању, навртању п резању лозе; прпбирању, чишћсњу и чувању семена и осталих плодова; о сушибуби (филоксери) птд. Ово су тако важне партије, да из једног упутства, ма како да је кратко не смеју се изоставвти. — У другом делу, који носи назив „ гајење важнијих бнљака и т. д." нпје нигде и нпшта говорено о култури п употреби биљака. Ово су опште напомене. Спецпјално пак имам да учиним ове примедбе. На стр. 11. премеравање и прецртавање земљишта за башту врло је нејасно и непотиуио; а о прављењу плана за башту и о преносу овога на земљиште аема ни речи. То је једна важиа, иа и потешка, радња, која је требало да буде прецизво објашњена. Одељак „оснивање школске баште" (стр. 16.) требало би да замени овај рад, али оно је рад — без илана. На етр. 19. није објашњено, како се извршује ду&око риљање (риголање). На стр. 21. није добро објашњено копање рупа (јамића) за сађење лозе. Одељак „ђубрење земље" и .ђубрење са животињским ђубретом" треб&ло је пажљивије израдити (нарочито о справљању компоста и о неговању ђубрета на ђубришту). На етр. 32. требало је што више рећи о „хладним лејама — расадницама". На стр. 34. требало је казати коју и о осталим начинима размножавања лозе (на пр. положницама). Начин навртања, описан на стр. 40 у 5. правилу, зове се: „пригој". У опису навртања „под кору" (стр. 42—43) арви је за старија дебла, а други за млађа (дакле обратно). Очење на „живо" и „мртво" око (стр. 44) неприродни су изрази; јер ако је око — пупољак — мртво, не може оживети. За то су бољи изрази: пупољак „ будан " (детњи, који се исгог лета развија) и „ аритајени " (јесењи, који се идућег пролећа развија). На стр. 45. мало је „о сађењу". На стр. 52. требало је што више рећи о прављењу сандучића (место „котарица") за лежење птица п о намештању њихову.

Ово су јачи недостаци и погрешке у овој књижици. Језику имао бих такођер доста да замерим („пчељњик" место пчеланик, „биљо-ранеће материје", „без да буде", „на овом састојку богата", „упдивом", „већој части" и т. д.), иа и штампарских погрешака има изобпља. У остадом техничка израда књижице добра је, само да је још која сличица. Из свега овога изводим ово мишљење: 1, Књижица „Школска башта" може за сада да послужи као упут учитељпма за подизање школских башта који су у шкоди учили пољску привреду, или који уза се имају уџбенике и друге пољопривредне књиге, те да оно, што у овој књижици није обухваћено, попуне тим књигама; 2, Може се преиоручити за књижнпце основних шкода; 3, За покдањање ђацпма о испитима није. Молим за извињење, што се, према писму, нисам пожурио с овим реФератом ; узрок је, што сам писмо примио посде 17 дана. 16. јуна 1892. год. Београд. С оддичним иоштопањем, Паја Т. Тодоровић чинов. упр. Фондова. Савет је одлучно: да се ово дело може препоручити да га набаве све књижнице основних шкода. Г. реФеренту одређено је на име хонорара двадесет (20) динара. X. Прочитан је реФерат г. Вл. Титедбаха, ироФесора, о ..Цртанкама за основне школе", од г. Петра В. 'Бурића, учитеља, којп глаеи: Главном Просветном Савету. Оцена дела г. Петра В. 'Бурића учит. из Неготине : ,Цртанке за основне школе Чим сам узео цртанке у руке, одмах ми пао у очи њихов мади Формат и што су цртежи цртани на „писаћој хартији". У ФОрмату и у избору материјала учпнио је господин учитељ ведику погрешку, јер изабрао је хартију таку на којој се не црта. На писаћој хартији сасвим друкчије изгледају црте, и кад би је прецртавао литограФ тако, то би био већ тим сасвим промашен циљ прегледалица. Све црте, без разликс. су тврде