Prosvetni glasnik

592

или каква танка еруптивна жнца. Уззгамо на пр. • немачки бакарни шкриљац ( в Кир{'егзсћ1е1'ег"), којн је само неколико сантиметара дебео, и еруптшше жице, које нека су и Ч 2 метра дебел.е — а има ! их и много тањих — па их и на карти размера 1: 25000 обележимо најтањом бојном линијом, која може износити и пети део милиметра, па би то ! ипак значило, да је дотични шкриљац или еруптивна жица бар неколико метара моћна, шго у ствари није, и што се вазда мора особеним напоменама исправљати. Пошто се као резултат геолошког проучавања герена унесу у карту гранпце измеђ иојединих геолошких хоризоната, које се имају да издвоје, онда се површине, које оии у хоризонталпој пројекцијн заузимају, бојадишу разним бојама, али тако, да се за сваку Формацију задржи један основни топ боје, па се за одељке извесне Формације употребе разни нијанси дотичне боје. На тај начин поред јасне представе односно геограФске распрострањености појединих геолошких хоризоната разних Формација казује нам карта, кад комбинујемо ову слику са граФичком представом терена (хоризонтадама), и геолошки склоп терена: закључујемо како су поједини сдојевп наслагани један преко другог, видимо ко кога прекрива, закључујемо како се који испод горњих иростире, сазвајемо у гдавном правац и пад а у приликама још и дебљипу њихову. Уз то су још додани по ободу карте (а за важнија места и у тексту, којпм се објашњава карта) геолошки проФили, којн нам, нарочито код карата великог размера, не предсгављају више идеадне и шематске, но истинске односе појединих дедова терена. Што се пак тиче оног горњег земљаног омотача, који постаје трошењем и распадањем картираних слојева, а који се у овој придицц не може онако као приликом картирања равнице уноситп у карту, о томе се говори у објашњењу дотичне секције, где су геолошком опису додане све механичке и хемијске анадизе земаља. Сам опис, који редовно као објашњење иде уза сваку секцију карте, мора бити кратак и, што је најглавније, разумљиво написан, тако, да се картом може служити и шира публика, која гледа на целу ствар чисто с привредног гдедишта. Чисто научне расправе. које се јављају придпком израде извесне секције геолошке карте, сматрају се као лични едаборат онога геодога, који је ту секцију радио, и штамиају се по научним часописима, независно од пубдикације саме карте. Придиком картирања рудишта одступа се с правом од општег правила: не уносе се у карту

само пзданци угља и рудних жица, који би се, према хоризонтадној нројекцпји, јављали као незнатна острвца у картираном терену, него се особитим знацима — шрафурама — назпачава и њихово нод:јемно распрострањење, а код важнпјих руднпка обележе се и сви главнпји погкопп и окна. Разуме се, да се онда и у објашњењу дотичне секцнје о свем овом наводе и сви најпотр'ебнији подаци/ Ако је какав терен од нарочитог значаја у рударском погдеду, онда о њему параделно излазе по две карте: чпсто геодошка и геодошко-рударска. II ова последња мвже још двојака бити: или се у њој изосгаве сви геолошки детаљи и терен се сумарно пуедстави, па се онда унесу сви рударски подаци, или се са свим аистрахују сви слојеви, који У рударском погдеду нису од значаја, па се у детлљу уцртају рударски едементп; последње су тако зване „откривепе карте". II. Разгледавши у кратко како се у опште при специјаднпм геолошкпм картирањима ради, да видимо сад план рада и карактер неколико најчувегшјпх европских геодошких завода и комитета, и да, на основу тога и према нашпм придикама, обедежимо у најглавнпјим потезима, како бп се код нас с пројектованом установом у овом погледу могдо радити. I. Пруека и остале немачке државе.* За систематско геолошко проучавање п израду детаљне геолошче карте има Пруска свој „Геолошки Завод« (»Сгео1о§1зсће ЕапДезапзШ*,"), у којп поред сталних чиновника — геолога улазе још и проФесори геологије и многи рударски инжињери. Ну и пре оснивања завода није Пруска била у геолошком погледу никаква 1;егга шсо§пИа. Бидо је, шта више, доста, и то врло добрих, геолошких карата, од којих су без сумње најзнатније: 1. Бесћеп-ова (Јео1о818сће Каг1е уоп Беикзсћ1апс1 (Берлин, I. издање 1869., II. издање 1884. године). 2. Бесћеи-ова „6гео1о§18сће Каг1е уоп Кћет1аис1-ТУе51Ја1еп" (у размеру 1: 80000) у 35 секција (II. издање год. 1882.); 36-ту секцију (\УаИескСаззе1) довршио је по смрти Дехеновој сам геолошки завод; 3. Сео^позИзсће Каг1;е уош ШеДегзсћЈезЈзсћеп * Израђено по чланку: 6ео1о§18сће 8рес1а1аи&аћтеп уоп Рг. ЈВеузсћ1а§ (2еИ;зсћгШ Лг ргаМвсће 6ео1о§1е, I. III. И но још неким подадима, који ће се доцније навести.