Prosvetni glasnik

75*

0 СИСТЕМАТСКОМ 1'Е

Сгећ1г§е од Веупсћ-а, Козе-а, КоШ-а и Кипде-а (у размеру 1: 100000), довршена године 1860.; 4. „Сгео1о§18сће КагЧе уоп Оћег5сћ1ез1еп* (у размеру 1: 100000), довршена, под надзором Еегс1. Кбтег-а, год. 1870.; 5. „ЕетаМ-ова ,Сгео1о§18сће Каг1е (Јег Ргоппг басћзеп уоп Ма§ч1ећиг§ ћ!8 гит Нагг", Вердин, 1864. (у размеру 1: 100000); 6. 31готћеск - ова „Сгео1од18сће Каг1;е уоп Вгаип8с1ше1§ в , 1855. год. (у размеру 1: 100000); 7. Нетг. Сгес1пег-а „&ео1о§18сће Каг1;е (Јез Тћигт§ег ^аНеб", Гота 1856. год.; 8. 8сћттаг2епћег§-ова и Кеи88е-ова „6ео§позИзсће 1Јћегз1сћ1;8каг(;е уоп Кигћеззеп" (1: 400000); 9. Кбтег-ова .,Сгео1о§1зсће Каг(;е уот зисШсћеп Наипоуег"; 10. ВегешК-ови „6ео1од1зсће АиЈпаћтеп уоп (1ег Р гоу 1П 2 Ргеиззеп" (у размеру 1: 100000) п т. д. Ове су карте врло корисно употребљене као основ, на којем се даље радпло, При том се напредак са установе „Геолошког Завода" није показао само у систематски п скоро до најмањих ситница детаљно предузетим картпрањима, него се још и размер карте могао голико увећати, да је у почетку изгледао више као смело и тешко остварљиво предузеће — 1: 25000! Заиста, што год је карта већег размера, све се више тачпости од ње захтева, а све се више детаља мора у њу уносити. Карте мањег размера згодније су за општп прегдед терена, јер се на њпма боље добпва општа слнка распрострањења геолошких Формација и тектонских односа њиховпх. Међу тпм на картама оваквог ведиког размера, као што је пруска дегаљна карта. могу се представити п таквп детаљи, да нам она управо изгдеда као верна ФОтограФпја геодошке природе дотичног терена. Она, дакде, не само шго нам вернаје предетавља оно, што се и на картама мањег размера иадази, него уноси још п нов матерпјад, и то такав, какав је најпотребнији, да се ^обије прави појам о земљишту, п да се геодошко знање о њему може најкориснпје употребити у индустријп п привреди. Метода картирања у иространој пруској равници већ је напред описана, као пример за проучавање и картирање оваквих терена. У брдским крајевима ради се такође по општем нринципу. Са издвајањем геодошких хорпзоната иде се до најмањпх детаља, саио ако су дотични хоризонти интересни у П01деду на геодошку псторију терена, који се картира, иди су од каквог већег привредног значаја, Нарочита се пажња обраћа на механичке

ошком проучавању 593

и хемијске анализе дериватних земаља, при чем се вазда води рачуна и о сдојевима, од којих су те земље постаде. За крајеве, који су урударском погледу од већег значаја, излазе парадедне секције — геодошке и геолошко-рударске. Пруска сиецијална геодошка карта печата се н излази у свескама, т. ј. по некодико секција, које, кад се саставе, представљају известан терен у цедпнп, пзлазе заједно, адп се свака секција п засебно продаје (по 2 марке комад) са облигатним „објашњењем", које иде уз њу. * У гдавном по пстом идану иди са врдо мадим пзменама предузета су спстематска геолошка проучавања и пзрађују се специјалне геодошке карте ио већипи остадих пемачких држава и државица. Свака тн ту има свој засебни „геодошки завод". Прп том су код извеснпх завода специјадне геолошке карте псто тако ведпког размера, као и пруска карта (на пр. у Саксонској, Хесенској и Баденској), а код другпх су мањег размера (виртембершка је 1: 50000, мекленбуршка 1: 100000 и т. д.) * II. Аустрија, Чешка, Галиција и Маџарека.** Гдавна установа за детаљна геодошка проучавања у почетку цеде аустро-угарске а сада само аустријске монархије јесте чувени бечки „Геолошки Завод" (к. к. §ео1о§15сће КекћзапзШ!;), који је поникао год. 1849. из бечког рударског,: музеја Чптав штаб геолога, с научарима свегског гдаса на челу (лрво \УШ1е1т \ г . На1с1тдег, па Ргапг у. Наиег, доцппје Б. 81иг п у носдедње време СгШ (1о 81;асће), имао је довољно и времена и средстава п нрилика, да се искључиво одаје систематском геолошком проучавању појединих нокрајина своје отаџбине, и да том прнликом пзноси интересне закључке, који су ималп и имају директна утицаја на развиће саме опште геодогпје. У погледу систематског геодошког проучавања додази Аустрија без сумње у ред првпх европскпх држава, и њен * Н. СгеДпег: 6ео1о§- ЕапЛезип^егзисћип^ Д. Кбт&г. Засћзед (ХеИзсћ. Ј. ргак^. 6ео1. VII). — А. 8аиег: 1)1е пеие §ео1, ЕаиЛезаи&аћте с1. Огоззћем. Вас1оп ( исти часопис, св. IX). — К. ЕшМзз: 01е ^ео^п. 8рес1а1каг1е <1. Кбш^г. УУпг1етћег§ (исти часоиис, св. X). — Е. 6е1м(;2: ВЈе 6го88ћегго &1. МесИепћиг^зсће 6ео1о§18сће Ап84а11 га В ,081 ;оск (исти часопис, св. у). **) Израђено по чланку : 6ео1о§1зсће КагСепаи&аћтеп уоп Оез^еггејсћ-Ппдаги ипс! еш&ег Хасћ1)аг1аш1ег (2еИ8сћг1Г1 <1г ргакС1;сће 6ео1о#1е, IX).