Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА

оддиковала. У самој Русији, међу тим, земљиште беше згодио за овакве нодвиге. Високо пдемство беше демораднсано. Козаци из оба логора, Дона и Дњеира, многобројнп остацп најамника нз пређашњих северних ратова, одбегли сељачки робови, којнма је Борис одузео слободу, чекаху само згодну прилнку да се свете и пљачкају. Остали свет, неизображенп сујеверан, поверова безазленоу овога Лажног Димитрија икад, октобра 1604. године, ступи на земљнште руско са војском нрнкупљеном у Пољској из свпју могућнх елемената, међу којнма беше и прогнаника рускнх, п]»ви му Новгород Северскп отвори градска врата. Узалуд су се труднли патрнјарх Јов и киез Васплије Шујски, који је руководпо нстрагу, да.обавесте народ руски, Краља п Скупштппу пољску, како је царевпћ Димитрије заиста умр'о, а да овај Димитрпје нпје други ио калуђер Утрепјев. - Борпс мораде послати војску протпв њега. Изгубившп прву бптку под водством кпеза Мстпславског, погуче га до ноге под водством кнеза Шујског. Алп се сад дигне Украјпиа, а и многобројни Допскп Козацн долећаше му у иомоћ. У овом тренутку п Ворпс издапе, нреиоручнв свога спна Васманову, натрпјарху н народу п они положише заклетву верностп Феодору Борпсавпћу. Кад Васманов ступи на чело војске Северске, уверп се, да ни поглавари ни г.ојска иеће да се боре за једног Годунова. Немајућп спаге да се овом пздајству одупре, постане н сам издајнпк, иридружп се присталицама Лажног Дпмптрпја, кнежевпма Галичишш и Солтиковсковим, објавп војсцп свечано да Је Дажни ДпмнтриЈе заиста сии „Грознога® п закопити наследник престола, и баци му се на колена Лажни Димитрије упутп се сад одмах Москви. Ту се његове прцсталице, као и сви незадовољницп, побуннше, сниа п жену Годунову посекоше, и тако сврши жалосио, отимачпма на поуку, ова династија, коју је Борпс мислпо да може осаовати у крвп. Сад тек наступпше за Руспју муши данп. Лажнп Дпмптрпје не прежпве своју славу. Не прође ни година даеа, народ п бојарп одметнуше се од њега. Једне ноћи, кнез Шујски (којега је међутим Утреијев помпловао био од смртп) са шаком завереника пзненади га у његовом двору у Кремљу, баце кроз нрозор у двориште, где га удавпше заједно са пздајником Басмановом, који га је хтео одбранпти. Тело Утрепјево би спаљено, а његов пепео разнет топом. Сада Московљанн одгсах пзгласаше себи за цара Васидија Шујског (1606.) без саучешћа сталежа земаљских. У који пар стигне у народу глас да. је Димитрије успео да заузме иресто својих отаца, у тај иар би извештен да је то Лажни Димитрнје, који је мађијама обмануо свет, да је већ погубљен и да је кнез Васидије Шујски ироглашен за цара. Тај и онако сада развраћен народ није знао, у тој наглости догађаја, шта ире да верује, коме да се поузда. Славољубивих ведикаша беше доста у Русији, а посдедњи устанци створише сидество бескућника и примамише мноштво најамника из свију крајева света, па иједни и други тражаху само згодне нрилике за свој ћар. Неки се већ беху одмегнуди у хајдуке, док а Козацп насгојаваху, да у оваким придикама огворе себи поље за пљачку.

Место једног, сад се појави више њих лажних царева. Једнп пстицаху неког царевића Петра, снна цчра Феодора, који нпје никад деце ни имао; други тврдише да Дпмитрије (Лажнп Димитрије) није ни поггшуо у Москвп, већ се но други пут спасао. Посдедпца би, да устанак букне ионово у јужној Руснји. Болотников, одбегди роб, сакупи под свој барјак хајдуке, одбегле робове и скитнице, а кнез Шаковски, бојари Пашков, Лапунов и други, дигоше на оружје племство п упутише се Москви, док се Татари око Волге стадоше бунити, једино у цпљу, да извојују скоро пзгубљену независност. Изгледало је као да ће се трудне тековиие Москве сад расутн. Шујскова судбпна решена би бида да га не сиасе својим победама његов омиљени у војсци нећак, Скоппн Шујски. Мадо за тим и племство се одврати с гнушањем од нљачкаша Болотппкова. Царска га сад војска опколи у Тули, ухвати га и у води удави, а лажног Петра обеси. Алп у тај пар се већ појавпо био други Лажнп Димптрије, поткренљен снагом пољских великаша Л.исовског п Рожинског, потпомогнут од Козака Запорожких и Донских. Којп ли пак беше тај други Лажни Димитрије, нпко му никад није дознао ни пмена нп порекла. Потукавшп у разним сукобима царску војску. посади се, на дванаест километара од Москве, у селу Тушинову, од куда му и назив „ХајдукТушннски".У Тушннову сместн,тазагонетка у псторији, свој двор, где долетаху к њему многобројни себичнп бојари. За то време његова војска подвргаваше с једне стране све северне и околне градове, а с друге непрестано грожаше Москви. Док мећу тим, краљ Сигмунд пољски, увераваше цара Шујског да је он ван цедог тог покрета, дотде војводе пољске, са кнезом Сапјехом на челу, долетаху у помоћ хајдуку Тушииском. Сапјеха и Лисовски опседну Троицки манастир, чувен са свог богаства, али па срећу не успеше да га освоје после шеснајест месецп опсаде и јуриша, јер га кадуђерп својим детићима јуначкп брањаху. Једино неред у Тушинској војсцп спасе за овај пар Москву. Кад цар Шујски увиде да му ипак сам не може ододетп, скдопп савез са Шведском. Њеном помоћу протера Хајдука Тушинског из свију северпнх градова, па и из Тушина. Адп сад и краљ Спгмунд, којп је дотде играо крајње не искрену улогу снрам Русије, умеша се под изговором, да савез Цара руског са Шведском, његовпм најљућим душманнном, постаје н за њега дпчно опасан. У стварп, краљ Сигмунд хоћаше прво да добпје руску крупу за свог сина Вдадислава, и да врати Пољској оне крајеве, које је Иван Велпки бпо отео од Литаваца. Сигмунд упадне сада отворено у руске области п онседпе важан град „Смоленск", а Пољаке у Тушину позове да нанусте Лажног Дпмптрпја. Као да су Московљани, или бар главнпји велнкаши, склони биди да призиаду Владислава пољског за цара, јер се народ сад изиенадно побуни у Мосвви и присили Шујског да абдпцира и да се покалуђерп. Сад бојари ступише отворено у погодбу са Хетманом Жолкијевским ради препоса круне руске на гдаву Вдадислављеву, и дотле успеше да су му се Московљанп већ заклели биди на взрносг, Једна тачка оста нерешена, а на име,

5*