Prosvetni glasnik

ИЗ БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

4?

народ, који је у годпни 1600. добегао био у Москву услед неродице. Звоник је у рускоме стплу, на пет концентрисаних спратова, крунпсан позлаћенпм кубетом и крстом на врху. Уз звоник Ивана Великог диже се пространа и велпка зграда, коју сазпда патријарх Фпларет, њу наткриљује други звоник, од прилике 60 мегара висок. Прпземни и средњи спратови ове зграде унотребљени су за стан чувара и послужитеља кремаљских сабора, а њен вршак као и врхови оба звоника испуњена су звонима до 29 на броју, разних величина. Њувеће, „усненско" тежи 65 хиљада килограма, друго, „празничко" 33 хиљаде, „сведневно" 16 хиљада, „васкресенско" 13 хиљаде килограма, па редом на пиже. Сва ова звона образују, својпм звуком, иотпуне хармоеије састављане из више тонова и полутонова. Док сва звона својим звуком изоштравају слух побожника, кад их позивају на црквене обреде, на подножију звоника Двана Великог, лежи без икакве употребе, на гранитној основицп царколокол (Звоно), које не може да одржи ни један звопик због његове огромне тежипе од пунпх 200 хиљада килограма. Оно је први иут сливено око половине шеснаестог века у тежини од 1000 килограма, па је, за тпм, у разним нриликама, иреливано све већим размерама, док 1735 године не иаде, услед пожара са дрвепог строја на ком је висило и не онеми. У паду окрњи се са звона иарче обода и остави отвор налпк улазу нећпне, у којој би могла да стане, поређена па спратове, цела сотнија војника. Слично овом чудовишту лежи, такође без употребе, иред арсеналом, у дну Кремља, пзмеђу осталпх велпких и малпх топова, „цар-нушка", некпх пет метара дугачак. Овај јетоп сливен 1580. год. под царем Феодором. Више но ова чудовишта привлаче нас са своје историјске важности и уметнпчке вредностп утвари, којима је испуњена спнодална палата, пређе двор патријараха руских, који лежи наснрам успенског сабора Уз палату диже се и сабор дванаест апостола. Палата и сабор сазиданн су у староруском стилу, а преиуне су светнња и утвари. Палата је и данас украшена намештајем из патриЈаршнјског доба. Између дворана, најугледнија је „бјелаја палата" у којој су патријарсп држали свечапе прнјаме. Рнзнпца је ове палате врло бо1ата. Она се делп на два одељења: ризница, у којој се чуваЈу драгоцене утварн и одежде наТ Рпјаршијске, и библиотека. Ова је последња веома на гласу у научноме свету са мноштва грчких и старословенскпх рукописа, од којпх први засецају у VII. а последњп у XI. столеће. У ризници се налазе најскупоценије црквене утвари, какве се само замислитп могу, кано путпри, дискоси, сасуди за мороварење, крстови, пааагоје, штаке, круне, прстење, црквене и личне патријархове одежде, све уковано, или везено бисером и драгим камењем, обплношћу, која долпкује царској веледушностп п узвишеном чину нрвосвештеиика. Између овпх утвари има их које засецају у дубоку старпну, у прво хришћанско доба Руспје, и још дубље, у доба цариградског патријарха Фотија, иа се редом иењу до свечанпх ношња руских патри-

јараха. Ова се састојала, у главноме, из сомотске зелене мангије и белог клобука. Ове утвари и ове одежде буде у нама жнву усномену на првосвештенике московске из најстарпјих н најкобннјих времена. Кроз ове дворане пролазе и пред пас жпве сени митроиолпта Филина, племените жртве грозости Ивана IV; патријарха Филарета, оца првог Романовпћа равна у власти своме царском сину; патријарха Никона, првог реоорматора руског. Помоћу ових успомена и лпкова, које мало ире видесмо у презвитерпји усиенског сабора, ми још и данас гледамо нрвосвештенике московске, у дејству њиховог узвишеног позива, како су, готово једнакп са царевима, стављалп, сви без разлике, на услугу јединства н величине руске, на углед и аукторитет врховие власти, на коју су, ио традицији впзантпјској , ударали неразлучни печат порекла божанственог. XV. ЗНАЧАЈ И МОЋ ОВВТИЊА КРЕМАЉСКИХ. Кад сврших преглед знаменитости Кремља беше скоро ноћ наступпла, света беше све мање — светиљке се већ почеше палити. Пун сваковрсиих уиечатака и мпслп које су ми се као бујпца наметале иосле толиких призора, упутих се да нзиђем нз Кремља кроз иста спаскија врата на која н уђох. Али, пзненада, пред усиенскпм сабором, угледах свечану литнју, која обилажаше храмовс Кремља. Пун страхопоштовања снрам ове нојаве нрпђох да нратим њен побожни ход, са наЈДубљом иобожношћу. У редовнма ових побоагипка, једни беху плаштом заогрнути, са изразом лица пуна скрушености, другп ношаху светле оклоие, али беху бсзо^ужани и погледа благог, други опег ношаху дугачке кафтапе и корачаху смерно, као војска која се оним првима иовињава. Сви, без разлике, имађаху круну или венац на глави, са којпх се сијаху њихова имена блеском алем-каменова. Из редова ових последњнх, један ме побожнпк ослови: Твоја ш побожност открива данас једну нојаву, коју свакп смртни не може да види. Мп смо сени, које овим побожним обредом иросимо сваког дана од Свевишњега милост, да нам очува ову милу колевку, у којој сада почивају наше кости. Нашпм молбама одстранили смо одње разоритеља света, дпвљег тамерлана. Кад се пољска војска беше овде утаборнла, мп ју прпеилисмо да од глади сама себе једе, док не напусти Кремаљ. Кад је недавно уњ упало „двадесет народа" предвођених трећпм војеним генијем светским, ми их нагнасмо елементпма, којн нам стоје па услузи, да беже одавде, испуњени ужасом и страхом. Овако ће све ићп док нашп потомци буду и даље осталп побожни и врли, н док буду испуњавали задатак који пм је, премудрошћу, иропасан. Амии !.. Таман хтедох да га н сам нешто запитам, али неста и сени и лптије. Толико зиам, да сам на његовом венцу, док ми је говорио, прочитао име „Мпнин". Заиста, док народ руски буде поштовао, као што пх још данас поштује, кремаљске п остале народне светпње, дотле ће Руснја остати неприкосновена. Морална моћ, коју он црпе у њима, не