Prosvetni glasnik

48

из веограда у петроград

да се описати. Она је такав Фактор у бићу рускоме, да бп се и сам о себе огрешио сваки ко не би, у прпликама, и с њиме рачунао. Глас упућен на народ руски са успепског сабора, иод називом Његовог Спасптеља, његове чудотворнеБогородиде,са гроба светог мптрополита Петра, пред сенима толнкпх вдадалаца и првосвештеника руских, којп почивају у успенском и облпжњим саборима, кадро је да потресе свако руско срде, до у најудаљенијим крајевнма царства изазове на бранпк отаџбпне мидијуне поборника. Срећан народ који нма свегила и предања ; двогубо срећан онај_, који уме да их истински поштује, да се у н>их угледа и себе самога усавршује! XVI. Троидка Лавра и опроштај с Москвом. Овом нашом летимичном шетњом по Москви ми нисмо ни из далека, исцрпли све њене знаменитости. Сампх цркава, рачуна се, да има у Москви на 400. Свака је од њпх макар колико значајна. Нарочито манастири московски, међу њима „Троицка Л.авра" у околини Москве, заузима угледно место у историји њеног развића. Ми се нећемо растати с Москвом пре но што се и овој њеној светпњи не ноклонпмо. У мутна времена руске историје, кад Монголн пустошаху руску земљу а несложнн домаћп кнежеви проливаху међусобно братску крв, од прилике у иоловини XIV века. Вартоломеј, син бојарина Кпрпда из Ростова, одрекне се света још у својој младости и, покалуђеривши се под пменом „Сергија", склони се у густе шуме у околини Москве , да у пустнњској тишини посвети своје дане Свевишњему у молитви. Што је он впше тражпо самоћу, тим се више глас о његовој побожностп разлегао по околним нределима н многи мнрјагш разочарани варљивим прпмамностима света долажаху њему да у тихнм молитвама њиме новрате угјехе снојој узбурканој души. На овај начин св. Сергпје образова око себе обитељ, умножп ћелије н сагради цркву коју освети Митронолит московскп „Теогност" под називом Свете Тројпце". Времепом ова Л.авра поста на дадеко чувена еа својпх чудотворнпх дела и побожнпци пз најудаљенијпх крајева Русије иочеше прибегавати молитвама овог браства, н прилагати њпховом манастиру богате поклоне. Ово је богаство излагало свету обптељ љутим опасностпма, јер у оно ратио доба, кад и Татарн и домаће војске иљачкаху на све стране, не поштедеше нн овај манастир. Проклета жеђ за златом мучењем изнуђаваше од калуђера да им открије скровишта манастпрска. Да би се обитељ спасла ових искушења, игуман ПорФир, у првој половини XVI века, окружп манастир ровом и огради га високим и дебелим бедемима, које још поткрепи са некнх девет внсоких п јаких кула, тако да је овај манастир постао био, за оно доба, један од најчвршћпх тврђава Русије. У том се обдику манастпр и данас налази, дајући гдедаоцу из даљине својим зубастим бе-

демила, својим поздаћеним безбројним кубетима, својим високпм торњевима и звоницима, најчаробнију сдику. У огради овог манаотира, која износи неколико кидометара у обиму, диже се толики број зграда, Дћ изгдеда као какав град. Ту се налазн до дванаест цркава , впше редова ћедија са станом зацар I, царицу и митрополита московског, кад посећује Л.авру ; здања духовне академије, ризнице, књижнпце, гостионпце, боднице п многобројне радионице, све у разним стидовима од пет векова на овамо. Најзнаменитијн од свију монумената јесте Тројицки Сабор основан за време вдадавине Ивана III, оног пстог којп је и Еремаљ обновио, а сазидао га је и тадијански архнтекта Фијораванте по обрасцу по ком је сазпдан и Успенскп Сабор у Кремљу. У овом се Сабору чувају мошти св. Сергија у ведичанственој раци, искованој од сребра и здата а обасутој најдрагоценијим поклонима. Звонпк овог манастира такође је чувен са своје внспне, која престпже ону Ивана Ведиког у Кремљу за пет до шест метара — и овај је звоник сазидан у руском стиду, а састоји се од четпрн коицентричне куде, крунисане позлаћеннм кубетом са крстом иа врху. Богатство храмова п ризнпце ове друге но реду Л.авре руске нредазп свако очекивање. Нема манастира у цедој Јевропи који би се његовим богатством могао мериги. Цела Русија, као и свп владаоци руски доприношаху вековима и још доприносе веговом богатству, н оно износи миљарде и постаје басносдовно. Слава, међу тим, овог манастпра не састоји се, као што већ наиоменусмо, у његовом богатсгву нити искључнво у његовим светињама, већ п у лсарком родољубљу које вазда загреваше груди ове у Русији врдо сдавне обитељп. Још за живота св. Сергија овај је манастир почео да утиче на јавне иосдове руске. Морадна моћ његова беше тако ведика да је бојазан од прокдетства што га је св. Сергије имао да баци на Нижњи, по молби Димигрија Донскога одвратида супарнике око његовог насдедства, од братског крвопродића. Св. Сергије спречи и другп братски покољ између Димитрија Донскога и Одега, кнеза Ријазанског, наговоривши овог посдедњег да закључи са Димитријем вечити мир и да га запечатиженидбом свог сина Феодора са Софијом , ћерком Дпмитријевом. Кад се Димитрије Донски оддучио да скине, силом оружја, татарски јарам са Русије, нредстаде најпре св. Сергију и затражи најпре његов бдагослов за срећан успех свог предузећа. Свети Сергије благосдовп га и охрабри га у његовој намери, прорекавши му да ће изићи као победнтељ из битке, ади да ће га та победа стати много крви. У исто време даде му у помоћ два кадуђера „Пересвета н Ослабија" (који се посдедњи звао у миру бојарин Бријански). На кадпацима кадуђера обележи знамење Спаситељево, рекавши им : „Ово је оружје које не пропада". Димитрије порази, пстпна, Мамаја, али у мало не плати гдавом. После битке једва га нађоше рањена и онесвештена на бојишгу, покривеном дешинама, међу којима беху и она два