Prosvetni glasnik

калуђера, Пересвета, загушена у наручју једног годијат-Печенега, који и сам у том загрљају душу испусти. Кад су, за вреше цареиања Шујског, Пољаци опсели биди манастнр, архимандрит ЈоасаФ са војводама Додгорукпм и Галохавским предузе одбрану свог мапастира, у коме су се поред стрелаца и самп калуђери тукли. Кад сузбише непријатеља, покуппше сву готовину манастирску и послаше ју цару Шујском у Москву на издржање царске војске. Кад за тим бојари свргнуше Шу.јеког и пустише Пољаке у Кремаљ, Троицкп домороци, архимандрит Диониспје и кедар Аврам Палицич на челу, распадише свету војну против Пољака, разаслаиши по свима крајевима Русије прокламације на народ, позивајући га на одбрану вере и отаџбпне. Ови су калуђери, у овој црнлици, присвојили себи врховну власт у Руспји п иа њихов гдас устаде најпре киез Трубецкој , али не успе да осдободи Москву, јер му се војска побунида била. Ади зато успеше Минин и Пожарски. Ми смо већ имали прилике да видимо одушевљење које је изазвало јавно читање писама Троицких калуђера упућено на грађане Нпжње, од којих је поглавпто п потекла славна војска којом су Пожарски и Минпи ослободили Москву и отаџбину од туђпнаца. Истује војску пратио и храбрио и славни кедар Полиции. Кад су се у овој војсци нобунилп биди Козаци (ти вечни изгредници у Руспји, док им не одузеше самоуправу) , што им се није издавада илата, настојнпцп троичког манастира сасвим исцрпеии последњим ратовима, посдаше им ризничке утвари, стихаре, епитрахиље и т. д., везене бисером и драгим камењем, да се наплате. Козаци тронути овим ведикодушјем вратише свете утвари калуђерима и, смиривши се, борише се без приговора уз осталу војску Пожарску, док не истераше непријатеља из Кремља и док сгалежи ве пзгдасаше младог Михаила Романова за цара руског. Ади Владимир, син Сигмундов, не хте признати тај избор, већ онседне Москву, а кад не успе да њу заузме, опседне Троицкп манастир по друти пут. Ади тамо беху још жи«и победитељи Сапјеха и Л.исовскога, Храбрп калуђери са келарнјем Аврамом на челу одбранише и сада бедеме сиог манастпра и нагнаше Владпмпра да тражп прпмирје и да одустане од својпх захтева. На посдетку, кад је властољубива СоФијаподстакла стредце иротив свог брата Петра, овај је потражио и нашао уточиште од обести стрелаца у Троицком манастиру. Ратни троФејн из свију ових времена красе и данас обилато придворје и саборе Троицке, а натписи по странама обелисака којп се дижу пред Троицким сабором, причају благодарном потомству целу историју ове Лавре и родољубље њенпх калуђера, које ми овде у кратко изнесмо. До успенског сабора налазп се гробница, у којој почивају земни остаци несрећне породпце Годунове, цара Вориса, његове супруге, сина Феодора и кћери Ксеније. Овај манастир олпчава собом историју Москве и обележача с»оју мпсију сходно улози, коју је Москва играла у историји руској.

Док се Кијевска Лавра прославила својим аскетизмом, дотле је Тропчка задобила сдавно место V руској исторнјн својим пожртвовањем за домоппну, доказ, да јеудоба московско преобдађпвао у свештенству политично-државни моменат, насупрот кнјевском добу, кад је преоблађнвао редигијознп. Исторнја ове две Лавре, то је исторпја постененог развића цшшлпзације руске. Оне оличавају две епохе са свпм различнте, али потнуно досдедие једна другој. Дејство њихово беше од пресудног значаја у животу руском. Оснм Троицког, има н другпх, п ако мањ. славних али ипак угдедних, манаетира око Москвее Бојећп се да се не бисмо огрешили о њихову историску значајаост, ако бисмо који промашиди, или тек детнмично наноменудн, остаиљамо опис њиховог постанка п њиховог дејства, за другу придику, ако нас, то јест, срећа оиет на њих намери. За сад смо представиди само гдавнија обележја Москве из њене прошдости и садашњости, и ако смо уснелп да читадац проживи макар тренутак с нама у Москви, ми смо постигди свој циљ. Путем, који нам још преостаје, чнтадац ће се и сам уверити, да је тај нут дугачак и мучан, а време и приднке терају нас све даље. Кажимо, дакле, збогом Москви, Москвн данашњој, Пегроградом препорођеној, у којој се наука, вештине и прпвреда утркују да облагороде и усреће Русију Ивача Грозног, Дажног Ди.митрија, Русију јур несталог ропства и кгуте; узору трудољубивости и напретка, моралном центру цеде Руснје: збогом !

ТРЕЋИ ДЕО ПЕТРОГРАД I. НиКОЛАЈЕВСКА СТАИИЦА У МоСКВИ. — НИКОЛАЈЕВСКА ЖЕЛЕЗНИЦА. — Во .ЈГА И Волхов. — Средишни каНАЛИ. — П .10видба 11а ВоЛГИ И РИбОЛОВ. Млада Коотромкиња. — Да ли су Рускиње п0т0мкшбе Амазонака ? Ко шири иросвету у Русији ? Долазак у Петроград. Исте вечери по издаску из Кремља, а после кратког застоја у мом северном хотеду, одвезох се на Николајевску станицу, да путујем даље у Петроград. Не стигав на време за брзи вдак, којп иолази у 8 1 /, сах. у вече , н. стиже у Пегроград сутра-дан у 10 1 /, из јутра, сачеках путнички воз, који полази у 11 час. ноћу а стиже сутра-дан после 9 сах. у вече у Петроград. Новитег простране станичне зграде и пролазак света, којп се по њој укрштавао, прекратп ми време. Нарочито ме занимаше посматрање знмске ношње овог света, разнолике по кроју, и богатство поставе. Чаја се за то време пило потоком, а богато снабдевенп бпФет, свим могућим мезедуцима, беше се, за цигди I