Prosvetni glasnik

тренутак, у пола испразпио. Нарочито страдаше млади, једри, зелони краставчпћи, реткост у ово доба године, којих беше гомилама по биФету. Неки их јеђаху са свим пресне уз ајвар. Руси, као и сви северни народи, једу много и у свако доба. На послетку јави се и мој воз , и ја уђох у вагон. Умор мипулог дана прибави дубок сан, упркос лупи и тресењу гвоздеиог пута. Сутра, кад се пробудих, беше у велико дан, али кишовит и хладан. Дуили прозори вагона бејаху паром застрти, а киша п ветар пе дадоше ни да завирим на платФорму. Толико, пиак, приметих, да је и овде, бар у ово доба године, земљнште мочарно, већма шумовито но до Москве, и да бреза све више преоблађује. Пруга која везује Москву с Нетроградом, названа „Ннколајевска", нде, мал'н(.,у потпуно правој линији. За то и не додпрује меого важнпх места. Првча се, да је дар Никола, видећи да се инжењерп ие могу споразуметп о нравцу пруге, новукао на карти, лењиром, праву линију од 11етрограда до Москве, и њом одредио правац ируге. Дужина њена пзноси до 660 километара, и на њу се довезују, с лева п десиа, нет побочних ируга. Једна ју спаја са Новгородом , а друга са Гачнном. У своме путу она пресеца, осим московске п нетроградске, још п целом њиховом ширинои тверску и иовгородску губернију, и додпрује ове главније вароши : Клин, у московској губернији, са 8 хиљада становника; Твер, столна варош истоимене губерније, са 39 хиљада становника; Вишњи Волочек, у тверској губернији, са 16 хиљада становннка — све саме трговачке а индустријске вароши, нарочпто Твер, који је на гласу са својих Фабрика за ткива. С обзиром на све мањи простор ораће земље и мању плодност земљишта, народ се у овим крајевима занима грпчаријом, у тверској губернији још и кућевним ткањем. Николајевска пруга пресеца у своме путу две важне реке, Волгу у Тверу, и Волох при истоименој станици. Ова друга излива се из Илмењског у Дадошко језеро и доводи у саобраћај некад горди Новгород, средством средишних многобројних језера и речица, са свима морима руским: Финским заливом иа западу, Белим, Л.еденим морем на северу, Црним и Каспијским морем на југо-истоку у чијим је пределима он водио пуну добитка трговину , извор његовог богаства и његове моћп. Ради још већег унапређења средишног саобраћаја руског, Петар Велики и Катарина II. везалп су главније водене путове руске још више међу собом, средством неких вештачких канала, од којих се једап налази баш на нашем путу и спаја, код Вишњег Волочека. реке „Мсто" и „Тверац", а преко њих Волгу п Волхов, Финско и Касиијско море. Најважнпји пак од свију средишних водених путева рускпх јест Волга, највећа од свију јевропских река. Шго су средоземна мора и заливи у .Јевроии, то је Волга за Русе. Она извире у Валдајској висоравнп, баш у околини, куд наша пруга пролази, и у Тверу почиње већ да постаје бродпа. Обливајућн Русију у великом кругу, Волга се нзлпва у Каспијско море, после тока од 3778 кило-

метара, дужег за читавих 1000 километара од тока пашег Дунава. Између њених многоброЈних притока, Кама и Ока мере се са највећим јевропским рекама. Она растпче већи део снегова и мочвара руских. С Волгом се сва мора руска везују. Ми бисмо могли сести на реци Москви на лађу, ући у Оку, па у Волгу, а Волгом у свим правцима. Волга је руска река по превасходству, и имала је велики утицај на развитак руске државе. Волги има и Москва да благодари за своју моћ п славу. Кад пролеће паступи и лед се открави, преко 200 хиљада разноврсних раднпка грчи ка обалама Волге. Преко 15 хиљада лађа разапну по њој својаједра н до 500 пароброда узмуте њене таласе. Тада се, по њеннм обалама, пробуде на рад, све већим полетом, Кострома, Нижњи, Казан, Симбнрск, Самара, Саратов, Астрахан, крепки удови на здравом руском телу. Волга је и иначе значајна за Русију. Она је пребогата рибом. У њеним водама лове се моруне и јесетре, које достижу неколико метара дужине, и теже некад преко пет центи. Све су реке и мора руска богата рибом и дају места разгранатом риболову, којп се рационално врши. Да би увећалп хасну од риболова, Руси су завели п вештачки прпплод, којега има нарочито на Волги и у Финском заливу. Услед обилности риболова развила се и друга јака индустрнја у Русији, а на име, конзерва рибе, сољењем, сушењем, кађењем, маринпрањем итд. Много света живи у Русији од ових индустрија, и неки се њпхови производи извозе обилато на страну, као н. пр. ајвар, чији извоз достиже до 200 хиљада пудова, са сумом од преко два милијуна рубаља. Већина путника, који су се били укрцали у Москви, у пстом вагону са мном, беше сишла по средишним станпцама, између Москве и Твера, тако, да од ове станице па до близу Петрограда, беше цео дан вагон готово празан. Обоји салони, мушки и женски, бејаху широм отворени, и оно мало нутника што се у њнма затекло општпли су међу собом целог дана у пријатном разговору. Тако се и ја упознах с једном отмепом породицом пз Костроме, која је путовала у Петроград. У друштву ове породпце налазила се једна девојка, која се била задубла уј чптање романа „]ие 1'аих раз". Беше млада, вптка,плавпх очију, плаве косе, право северно чедо, п на моју радост говораше течно Француски. Упознавшп се и с њоме, замолих ју, не би ли хтела да ми даде макар каква обавештења о околини кроз коју нролазимо, држећи да је она Рускиња. „И то права" одговори. „Али, на жалост мени није познат овај, крај. Ја првп нут путујем у Петроград. Радо ћу, међутим, колико будем могла, одговарати на његова питања. Ну, молим за дозволу да упитам господина одакле је он, кад није Рус" ? Из Србије, одговорих. „Ах... М0 Ј Ј е УЈ ак за време пихових ратова бпо у Србији и, по повратку, распалпо је у њиховом дому обилате снмпатије за Србију и српски народ, тако да сам и ја заволела њихову иостојбину Мило ће ми бпти да се с пиме разговарам". Овај прпјатељски вусрет охрабри ме да се упустим у даљи разго-