Prosvetni glasnik

вор. Она је родом из Костроме, а живи на свом очинском добру у Г. .... 80 врста удаљено од вароши, али је то, са четири добра коња, кад мраз огрезне, кратко растојање. Она превали ту даљику, зимн, за 9 сахата вожње. Учила је женску гимназију у Москви. Зна Француски и немачкн. Упознала се и са основима природних наука. Зна светску исторпју, геограФију и женске радове. ГГроводи време код своје мајке, са још једном сестром од 18 година (њојзи беше 22), која је такође тек сада свршнла гимназију. Отац јој је умро. — На моје пптање, како проводи време, на своме добру, преко ове дугачке руске зиме ? „Кучирам", одговори, „чнтам, везем". Сестра им свира у клавир у вече, она не свира, а свака од њих узела је да учи по пет малих сељака читању, писању и свим осталим наукама , које су и саме научиле, па се утркују, која ће боље да успе, и то им је најмилија забава. Празнпком долазе њиховом брату неки млади људи, његови пријатељн, п у колико се, по ондашњим растојањима, може казати, њихове комшије. Па онда има мало више живахности у кући. Највеће им је задовољство, што се том пршшком добро искучирају на саонима. — Да није којем од тих младих људи тужан, рекох јој, због њеног одласка из Г... „Ох, не", пожурп се да одговорн. „То су тако впсоки стубовн (по руски) да онп не могу да буду мој идеал". А какав идеал представља она себи, запитах ју ? — Човека, не баш Адониса, али нп ружна, но пре свега бистра и паметна ; без тог божјег обележја човек нема вредности код ње. Не воли га тесногруда. Мора бити срчан, пун поуздања у себе, али нарочито мора да зна кучиратн на саонвдама са четпри ватрена коња, и битн у стању да их заустави, једним махом, у највећем трку. — Тако! Ви ћете, прпметих јој, тешко наћи сва та својства у једнога човека, може бити код каквог коњичког офицпра. „Ах не, он је у заблуди; ни по мојим осећајима, ни по некој руској народној пословици, ОФицнр не мол;е да буде мој идеал...." Из даљег разговора могао сам се уверити да је госпођица Александрина нростодушна, да, али врло паметна девојка , верна представница оног крепког, трудољубивог и врлог грађанства руског, који је снажан стуб престола и своје домовине. Благо Гусијн, која и на обалама Волге, на раскршћу Јевропе и Азије, има таквих представника културе. Ја бејах веома благодаран овој госпођици, што ми је тако живо представила једну слику из сеоског живота руског. Али , размишљајући о њеној толико ватреној ваклоности ка узбуђења пуном спорту коња, п нехотице падне ми на памет Херодотова прпча о Амазонкињама, које су некад царовале по тим крајевима , док се не сљубпше са Скитима, па номпслих, није ли гђца Александрина заиста потомкпња тих древнпх Амазонкиња? Самосвест п одлучност , којом се одликује лепп спол у Гусији, оставише ме да двоумим и дапас о његовом правом пореклу. Једног дана , после ручка, код гроФа К. у Петрограду, поведе се разговор, између осталога, и о народној просветп у Гусији. Ја прпчах, мало

зачуђен, случај ове девојке , која се са сестром посветила, као што она рече, добровољном васпитању малпх сељачића. „Немојте се чудити, рече ми гроФ. ПроФесор московског университета, г. Гачински, врло научен п уважен човек, напустио је своју катедру и повукао се на своје добро у Смоленској ^убернпји, и ту је отворио једну народну школу, у којој сам предаје. Његова је поглавита струка била природословне науке. „На то ће додати госиођа Н., обрагивши се мени :" Ви сте се већ упознали с нородицом X. (врло богата и од ноложаја). Њихова ћерка, но свршетку гимназије , реши се да отвори једну школу у околини Казана и, упркос свим саветима родитељским и лекарским, оствари своју намеру, али несретница умре после две године од јектике. Сличних приватних предузећа нма силество у Гусији. А шта да вам кажем о државној настави ? Наш цар обраћа сву своју бригу томе пољу. Тек пре неколико дана он је потврдио закон о преустројству гимназија мушких, задржавши, као поглавити основ, класично васпитање.... „Али, о настави још је црерано говорити; ми још нисмо ни стигли у Петроград. У немогућности да и најмање завирим на поље, нроведох дан у разговору, док, на један мах, у вече, стаде иавала у вагонима са свију станпца, кроз које смо пролазили Кроз маглу, опажао се све јачн пламен светлости уздуж пруге. Мостови учесташе ; брзином муње прођосмо поред неких стубова , а нисам могао ни разабрати шта беше, и, изненадно, заори се по вагону : „Петроград !"... Ја се упутих са гомилом путника к перону. II. Продужење историје Петра Великога. — Паткул. — Нарва. НиЈЕНШАНЦ, КОЛЕВКА ИЕТРОГРАДА. ВиТКА КОД ПОЛТАВЕ.р5'сија постаје оила првог ранга на северу. — Нругски уговор с Турцима. — Ништатски мир. — Цар Петар проглашен за „оца домовине 8 и а госјудара императора® у новорођеном Петрограду. — Реформе Петрове. Станимо. Ми смо пошли нз Москве за стопама Петра Велпкога. У то доба не беше још ни гвозденог пута пи Петрограда. Нева н Финландско море не беху још у рукама руским. Одавно су се Гуси трудили да отворе себи излаз на ово море и дођу у неиосредни додир са западом. Александер Невски стече пстпна неумрлу славу на Невн, Иван Велики , Иван Грозни , Алекса Михајловић утрошише своју снагу да до циља дођу , али не успеше нп један. Другим временима п другим мужевима бп суђено да ову топлу жељу и неопходну потребу руску — одисај, излаз у свет — остваре у доба, кад је Гусија и дорасла била да се корнсти новом тековином. У доба, у ком се ми сада палазимо, најмоћнија сила на северу беше Шведска. Ушћа свију немачкпх река, Везера, Лабе, Одра, са прпнадлежним пределима, припадаху Шведима. Осим тога њихова се власт простирала на Поморпју, Ливонпју, Естонију, Ингрију, Карелпју, и целу Фпнску с Невом и Дадогом, тако да Балтијско море беше,^ искључиво тедно огромно Шведско језеро. /Ж / \.у /■' ' №