Prosvetni glasnik

ИЗ ВЕОГРАДА

У ПЕТРОГРАД

туру. Док, напослетку, изнурена Шведска не затражп мпра, који бп утврђен у Нпштату (1721.) уступком Русијп Ливоније, Естоније, Ингрпје, КареЈИЈе п дела Фпнске, много впше, иего што су Иван Грозни, Годунов, Алекса Михајиловић и Петар сам икада замишљалп. Руспја је сада, после пет векова, остварила своју жељу, отворпла је себи пзлаз па западу, којим ће ступптп у непосредни додир и саобраћај. Сад ће моћи да започне, аеговом помоћу, свој унутрашњи препорођај и временом ступитп у ранг најкултурнпјнх народа. Петар се по закључку мира вратп стално у Петроград, где јави сам свом народу, да је овај рат, којп је трајао 22 године, свршен. Весељу и забавама у Петрограду небп краја. Сенат и Спнод, уједињепи, подарпше Петру наслов »Велпки* ; назваше га „Оцем Домовпне" п огласпше га за „Государја Императора свпју Русија". Ра^ег Ра1пае, 1трега1ог, Капптол римски искрсава у Петрограду. Русија се сећа, да су њенп цареви наследници СоФије Палеолошке. Мп смо довде пратилп војну карјеру Петрову ; сада треба да видимо и његов реФерматорскп дух. Ма да је Петар водио тако љуте ратове, он је ипак продужио започето у Москви дело препорођаја руског. Администрацију је преустројпо, заведавши државни Савет и тако зване Колеже, налпк на садашња министарства, који су, истина, вршпли своју службу под његовим врховним, посреднпм или непосредним, надзором , али су се у вршењу исте управљалп по законима, а не по треиутном расподожењу. У том циљу, Петар Великн дао је предести безбројпе законике странпх држава и дозвао у своје веће много стручних странаца, нарочпто Немаца, а с друге стране слао је младе Русе на страну да се у специјалним струкама дотерују. Аристокрацију је подвргао служби државпој, а сваког државног слугу подигао у сталеж дворјанпна (племпћа). Сваки је дворјанин прпмораи био да служи државу до смрти. Службу је државну, у којој се рачуна п црквена, поделио у чинове, четрнаест на броју. Сваки је дворјанин морао изучити једиу науку. Дворјанпн незналица беше не само искључен из чина, већ му је и жепидба бпла забрањена. Грађане пак разделио је у три категорије, назване по немачком „Гилде". Прва и друга ужпваху извесне привилегпје. Целу је државу разделио на дванаест губернија, подељених на 48 покрајпне. Првима су уирављали гувернери, другпма војводе. Уз њих створп бојарски савег дотичне областп (установа која још данас постоји). Вароши добише самоуправу. Варошани бираху кметове, а ови председнпка. Њнхов збор звао се „Магистрат". Сви земаљски магистрати беху подвргнути петроградском нарочитом магистрату, царем потврђеним, који се старао за већи полет трговине и индустрије, потврђивао смртне пресуде изречепе покрајинским магистратима п т. д., и п ^дношаху своје извештаје Сенату. Вароши су још пмале своју особену варошку милицију. Странцима би допуштено да се баве тргови*

ном и индустријом, да имају непокретности, да се венчају Рускпњама, да ступе у државну службу и да следују без запреке свом верозакону. Петар није стигао да измени из основе судбеник московски, алигаје својим наредбама ублажио и дотерао у духу ондашњег времена. Стрелце је заменио , као што већ видесмо, правилном војском, састављеном од пешака и драгонера, уређеном, одевеном и наоружаном по облику јевропском. Иста је, с почетка бројала нреко 200 хпљада људи. У исто време створпо је и Флоту руску, која је бројила 48 великих убојних лађа и 800 мањих, са 28 хиљада мриара. Сељачки је сталеж морао чекати до нашег доба да постане грађанином. Оа није добио никаквих олакшица под Петром; његово се стање, шта више, као привезано за земљу, иогоршало ; али се Пегар бар колико толико постарао за његово морално васпитање, које ће га, иостеиено, довесги до личне независности. т. ј. до еманципациЈе. Петар Велпки, укинув пагријаршко звање, као такмаца царског достојанства, завео је свети Синод, коме је пало у дужпост да преустроји и руководи црквену управу. Сваки је владика морао отворпти и издржавати у своме двору једну школу; тако су исто и манастирп морали издржавати из својих, онда још огромних, прихода по више школа и бар по једну болнпцу, а и брпнути се за осакаћене војнике. Осим тога, и држава је сама подигла у свакој области известан број основних школа. Најнемилосрднији беше Петар спрам неверних чиновнпка п спрам хајдучких чета. Прве је шибао, вешао и разноспо на точак. Противу других слао је своју војску, која је са хајдуцима водила Формалан рат, док није повратила, колико толико, спгурност по друмовима и селима. Петар Великп укинуо је ропско стање жена у Русији. С њиме је нестало терема и јачмака. Сад су мужеви морали водити своје жене и кћери по друштвима код великаша, којима је налагао, наизменце, да приређују у својпм домовима забаве, при којима су, жене и људи, учили игре и бонтон јевропски. А и сам је ради увесељења приређивао, кад би стигао, маскараде и друге забаве, у којима учествоваху п жене. Пре сваке удаје морало је битп прстеновање , бар на шест недеља пре венчања, у ком је времену вереник могао слободно да виђа своју младу, п да одустану обоје од венчања, ако се не би један другоме допали. Родитељима и господарима беше забрањено да присиљавају своје синове и робове на удају преко њихове воље. Људима беше наређено да брију браде и да носе кратке хаљине Варошани, којп би ипак хтели , да остану прн својој бради, морали су плаћати за исту, у име данка, по сто, двеста, триста и впше дипара , сразмерно њиховом стању ; а сељаци, при сваком улазу у варош, но неколико пара. Петар се, међу тим, показао врло толерантан снрам расколника, забранив да се гоне онде где они мирно живе и не упињу се да нраве прозелите, или се иначе његовим реФОрмама пе нротиве.