Prosvetni glasnik

03 БЕОГРАДА У ПЕТРОГРАД

Тако исто беше толерантан спрам других веро- ј закона, дозводив Протестантпма, Л.утеранима и Католицима да дижу своје дркве на Невском проспекту. Шта више, дозводио је био и Језуитима да се пастане у Руспји, но их је, доцније, морао прогиати због њиховог прозедитског духа. Напротив, спрам домаћих калуђера, који су водидп највећи рат против његових реФорама, беше врло строг. ј Забрањивао је свакоме да се покалуђери пре 30-те године, а државним слугама, никако без више дозводе. Забрањивао је такође калуђерима да држе пера, хартије и мастила у својим ћелијама да не бн писали памФлете против њега и његових реФорама, и наредпо пм је, да сваки мора да изучи и вршп један занат. У трговинском обзиру, старао се да скрене цутеве спољашње трговине са ледевог Архангела на Петроград. Везао јеовуварош средством двају канала са Водгом. Направио је бпо пдан, по ком се имао да споји Фински залив са Белим морем, и Црно са Касппјским. Закључио је трговачке уговоре са више јевропских држава ; п пробудио је земљорадњу. (Један указ Петров наређује, да се вшпе не сме жњети српом, већ косом). Завео је гајење дувана и свилених буба. Подигао је гајење оваца, чија му је вуна нужна била за снабдевање ново-подигнутпх ткачких Фабрика довољвим и добрпм материјалом. Штптио је шуме. Откопавао је сам и сокодио је великаше да и они на својим добрима експлоатишу руде. Завео је прве хемијске Фабрике у Русији и друге, чији се укупни број сада дигао на 200. Да би што брже стекао у земљп помагаче по свим овим грапама, заведе специјална училишта; установио је поморску академију, инжењерску академију, рачунско-административну школу н нешто надик на медицпнско училиште , у очекивању да постане Факултетом. Ирикупио је уза се све домаће способне људе и дозвао Словене из Чешке, да му преведу па руски цео низ стручних књига, умножио је штамиарије, којих дотле пе беше, само једна у Москви; установио је прве новине руске „Сан-Петербуршки Весвик" ; наредио је указом да се прикупљају сви псторијски споменици и зоодошке и минералошке изванредности. Отпремио је прву научну комисију да извиди , је ли Камчатка окружена морем или у вези са Америком, што се дотде још није зиало; наредио је да се по свпм манастирима потраже и иреппшу старе хронике, књажевске повеље и слични документи; и, напосдетку, установио је Академију паука (која је почеда да ради тек под Катарином), скоро искључиво из страних елемената. Не мари, она ће данас бити чисто руска п достојна тог имена. Поред свију ових радова и војених брига, Петар је још нашао времена да осиује Петроград, своју нову престолницу, ту данашњу северну Палмиру.

III. ОсНИВАЊЕ пвтрограда и његовн први монументи. Њива. — Супротпости на које је Пегар нанлазио у својим реформама. алексије, јединац Петров, најжепгки протившш очевнх рефорама. Смрг Петра Ве.шког. Ми смо већ видеди како је до старог шведског градића Нијеншанца, који је био срушио, Петар засновао, 1703., на тако званом „Зечјем острву најпре земљанп, а посде камени град, који је, по свом имену, прозвао Петроград, а храм који је још пре, на том месту, подигао, „Петропавловски Сабор". У псто време подигао је разне зграде и по околнпм острвпма и у њима сместио ново становништво, јер је првобитни план Петров био, да подигне престолницу ио острвпма, како би добила вид Мдетака иди Амстердама. У самоме граду пак сазидао је постепено впше станова за се, за своје особље и за адмирадитет, а 1712. године иренео је званично амо своју столицу, чаме је будућност Петрограда коначно бида одређена. Река је Нева прпродни оток Дадошког, највећег јевропског, Онешкоги, много јужнијег, Иљменског језера, као и много других мањих језераца и мочара финских. Од Ладошког језера, откуда полази, образујући хисторијско острво „Орахово", до фпнског залива, у који се издива, њен ток износи нешто впше од 67 килом., а њена ширина и дубина мења се, прва између 300 и 1200, а друга пзмеђу 3 и 15 метара. У средњу руку, запремљена је ледом годишње четири месеца и 27 дана. Прп свом издиву у фпнскв задив, Нева се деди на четири гдавна рукава: Мала и велика Нева, мала и велика Невка, п на мноштво отока и канала, свега данас 38 на броју, образујући овим разнпм крацима ведики број острва свакојаке величине. Првобитно ова острва и цеда окодина ушћа Неве беху мочарна, пуста и дпвљом шумом обрасла, у тој мери, да су зверад по њима обитавала, као што им старпнска имена сведоче. Петар, добавпв раднике, стаде крчити шуме по овим предедима, одводити мочаре средством канала, градити насипе да спасе земљиште од страшних попдава. Много је ту народа пропало од којекаквих болештина, али Петар истраја у свом предузећу. Кад спреми на овај начин земљиште, стаде дпзати зграде, ади не ире но што би укопао читаве шуме иадата, у трулу земљу. Ова тешкоћа работе и би узрок те се доцније Пефоград понајвпше развпо по левој обали Неве, где је земљиште мање било попдављеио. Све ове радове Петар је сам падгледао, и за све време, док не сазида себи доцнпје нове дворове, обитавао је дуго у једном скромном дрвеном кућерку, који се налази н данас на Петроградском острву, под именом „Домика". Катарина II дала је оградити овај кућерак с поља зидом од цигаља, да се не би срушио, и подићи око њега леп парк, у ком постави нопрсни кии Петров од