Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА

срдског језика (као што је лређе бидо упуство од М. П. Шапчанлна), то су ове две књиге једиа добит у књижевности за основну школу, јер оне могу бити од велике помоћи учитељима за предавање граматике у основним школама. Ну, ја рекох да су ове књиге добре за учитеље, а изгледа да су намењене ученицима, јер на њима пише: ученике II" и „ за ученике III разреда основне школе." Ја управо не знам зашто се ове књиге намењују ученицима, кад се по свему види да су то ручне књиге за учитеље. Прпмера ради да наведем само нека места. Тако у првој књизи, одмах на првој странн, почиње се овако: „Оно, на чему ђацн седе у шкоди, зове се клуаа." „Напишитонашкодској табли. СБакнаиише: клуиа). То, што си написао, није права (истинска) клуна. По чему није?" и т. д. Већ ио овоме види се да се почиње онако како учитељ треба да говори, а не онако како ученпк треба да чита у својој књпзи. Даље, на страни 10. — о слоговима — почиње се овако: „Напиши на школској табли реч со. Колико је гласова у тој речи? ( Два ). Који су ? (с ко). Колико се пута морају уста етворити, те да се га реч сва изговори? (Са.цо један иут) .* — На страни 32. — о придевима — почиње се овако: „Како се зове ова боја? (Бела). А ова? (Црна)." И т. д. Све се пита и одмах у загради ставља се одговор. а то има смисла само у књизи која учитељу казује пут и начин како ће иредавати, никако, пак, у књизи из које пмају ученици да се вежбају. Кад овоме додам и то, што је код речи „бела ! " у примедбици доде стављено: „ За ово вежбање треба наставник да сиреми иоједно иарче хартије од свију осам боја које се овде ређају, " — онда то још више потврђује да је ова књига и рађена за учитеље, а не за ученике. Јер, шта ће у ручној књизи ученичкој и то, шта учитељ треба да сиреми за иредавање ? Таких примера могао бих навести још, како из књиге за II разред тако и из оне за III раз., где се такође сваки одељак почиње и даље продужава у свему онако како учитељ треба да предаје, а не онако како ученици треба да имају у уцбенику из кога треба да ее вежбају у нечем. Ја те примере нећу више наводити овде, јер се и из до сад наведенога то види, а могу се и сами чланови Савета уверити о том, ако ма п летимично предистају и загледају поједине одељке у овим књигама. Све, што би се могдо узети као вежбања, за ученике, то су задаци који су на крају сваког одељка; али то додази и у ручне књиге за учи-

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

теље, а оно прво (методско извођење предавања) не долази у ђачке књиге. Из свега, што сам до сад казао, види се да ове књиге нису добро удешене за ученике. Али, као што рекох, у њима су предавања из граматике методски добро изведена и зато су врло добре ручне књиге за учптеље. И за ову потребу може их министарство препоручити или откупити закњижнице основних шкода. Што се тиче правидности језика, којим су писане ове књиге, ту би се имало по где-где мадо да замери. Стил је дак и разумљив, а језик у опште правидан. Могло би се замерити писцима оно често избегавање неодређеног начина код глагода и тамо, где би лепше бидо употребити тај глаголски облик (Нпр. „може да ради" место може радити; „морају да отварају," место морају отварати). Даље има ку\на и кухински и т. д. Ну оваке погрешке лако бн се исправиде, кад би се књпге тек сад штампале; а кад су већ штампане, о томе не помаже много говорити, тим пре што то не квари много доброту саме садржине ових књига. 11. октобра 1893. год. у Београду. Д. Ј. Лутниковић учитељ. За овим је прочитан о овнм делнма и други реФерат од г. Дим. Јосића, који гдаси: Главном Просветном Савету. На своме 569. састанку од 19. маја о. г. изводео је Главни Просветни Савет упутити менп на прегдед и оцену две књиге, које је госпођа Милева, удова покојног Јоксима Ст, Марковића, I поднела министарству просвете и црквених посдова са понудом, да нх министарство откупи, те да се употребе као државна издања за уџбенике у основним шкодама. Те су књиге: „ Вежбања у сриском језику и иознавање врста речи — за ученике II. разреда основних шкода" — и Вежбања у сриском језику и иознавање врста речи — за ученике III. разреда основних шкода. Обе је књиге израдио ј Јоксим Ст. МарковиИ, бивши реФеренат министарства про| свете, — а прерадио и према програму за основне шкоде удесио Стев. Д. ПоаовиЛ. Ја сам обе књижице тачно разгдедао инашао сам, — упоредивши наставну грађу са наставним програмом од 1. Фебруара 1892. ПБр. 1302, — да је у њима потпуно обухваћено све оно, што се у програму захтева. Даље сам нашао, да је сва наставна грађа обрађена арема дидактичким на,че-