Prosvetni glasnik

130

што се то лепо види у првим ратовима крсташким. Томе неодзиву ваља тражити разлога поглавито у томе, што у XV и XVI веку беху духом јевропских народа овладале другојаче идеје од оних какве владаху у XI, XII и XIII веву. — Осим тога Христов је гроб и сада у рукама „неверника," али сада нпком не пада ни на ум да позива народе да се боре за ослобођење гроба Хрнстова Баш и да се нађе когод ко би то и учинио, не бп нашао никаква одзива, јер данашњп век пма другу цдеју која га одушевљава: данас се народи боре за праву слободу, за једнакост, за браство. За те се идеале данас свакп образован човек бори. Једва, последугог лутања, јевропскп народи истакоше као девнзу на своје заставе оне идеале, које је још Исус Христос исповедао и за које се лсртвовао. Осим ратова за ослобођење гроба Хрпстова и оних против Турака до краја Х^1-ог века, нрибројавају у крсташке походе још п борбу коју су Шпанци водили протпв Мавара за ослобођење, албигојске ратове и ратове тевтонских ритера цротив Пруса п словенских племена. Што се тих ратова тиче, имам ово да клжем: ниједна идеја која је до данас истакнута за какав нарочити циљ, није остала непримењена п на којп другп цшб , плп да није чак и злоупотребљена, и то ређе из незнања него из себичности људске. Тако је било и са идејом крсташкпх ратова. Папе римске прпхватише оберучке крсташке ратове и почеше их на зло употребљаватп, што су чинили докле год су могли. Против сваког свог противника они проповедаху крсташку војну. Док се на иапство гледало као на нешто што је свето, њиховим се позпвима народи п одзпваху, али кад његов углед у маси народа опаде, онда њпхов позив, и то баш у доба када одзнв беше најпотребнији, остајаше без успеха. И интезивност идеје, као и опруга, олабави и ослаби ако се често уиотребљава, илп, што је још горе, злоупотребљава. Дакле у албигојској војни идеја крсташких ратова је злоупотребљена. У ратовима Шпанаца против Мавара иста је идеја примењена и са пдејом за ослобођење удружена, док напослетку Шпанци не иостигоше што су желели. Што се тиче ратова тевтонских ритера против Пруса, ту је пста идеја арогиирена, т. ј. употребљена је на ширење хришћанства међу многобошце. На завршетку да кажем како сам радио ову расправу и којим сам се делима служио. Када сам од задатих питања за писмени рад за проФесорски испит изабрао ово, напшао сам на

тешкоће које нисам у толикој мери очекивао. Најглавнија је, што је врло тешко бпло доћи до извора којп о крсташким ратовнма говоре; оно што је у уџбеницпма и ручнпм књигама о тим ратовима речено, мени није било довољно. У нашој литератури нема ни једно дело којим би се могло послужити. Од страних дела позната су мп, по цитатима у ручнпм књигама: Спбелова, Вплкенова п Мпшодова исторпја крсташких ратова, а изворно мп је позната била још ранпје, монографија о крсгашким ратовпма од Б. Куглера, која чинп део Онкенове опште нсторнје (св. 10, 20 п 21). Преко нашпх књпжара могох добитп само „Шз^оГге (1ев СгоЈваДез" раг МЈсћаиД 1ога. I — IV. Мпшо је рођеп 1767. а умро 1839. године. Кад је наппсао то дело п пошто је прво пздање изашло, он се крене на пут на исток оним пстим путем којом су хаџије ц крсташи путовали, у првом походу, а вратио се морем у Француску. Оп је путовао у друштву са својим прпјатељем Ј. Ј. Е. Пужулат-ом, и после тог путовања ириредп ново издање својега дела, наштампавшп у псто доба п „Соггезропс1апсе сГ Опеик." Његова псторија у првом пздању има седам свезака, а последње, које сам н ја добио, цма четири велпке свеске, свака од 480 до 520 страна велпке осмине. Пишући своје дело, ппсац се старао да унесе што више занимљивостц, па је често оно што би за испитивача крсташкпх ратова било од већег интереса, скраћпвао пли изостављао. Ну при свем том у његовом делу пма толико грађе, да свако може довољно познати цсторпју крсташких ратова. Тим делом служио сам се, што се тиче грађе за сам догађај. Сви догађаји, који се у овој расправп наводе, узетн су из његовог дела. Где сам пак навео и његово мишљење о поједпнши догађајпма, то сам обележавао наводећи свеску и страну књпге. Осим тога послужио сам се још и овим делима: В. Дири, Историја Француске св. I и II. В. Дири, Историја средњега века. Шлосер, Историја света I — XIX. Зелер, Исторпја Италије. Флери, Историја Енглеске. Деможо, Историја Француске литературе. Етпјен, Псторнја тадијанске литературе. Шер, Историја светске књижевности. Још сам, местимице, употребио по којега писца, што сам и обележио 1 ). ') О последицама крсташких ратова писао је добру расправу Херен, једаи од белгиских научника, и добио је од тамошње академије награду. Ту расправу има нар. бибднотека, али сам је ја добио пошто сам ову своју већ предао био.