Prosvetni glasnik

18*

УЗРОЦИ п

Служећи се тим кзворима више сам их уиотребљавао с тога, да нотврдим какву своју мисао, него ди с тога, што о дотичном месту не бих имао сам своје мишљење. У опште сам се старао да догађаје нроценпм сам, а не да прибпрам туђе процене, јер држим, да се у овој нрилпци тражи да ппсац сам процељује, а не туђе оцепе да прикупља. Маја 1887. год. Београд.

ДЕО ПРВИ Узроци крсташких ратова. Свака друштвена појава резудтат је нолитичког, соцнјалног, интелектуалног и моралног стања, у коме се друштво валази. Ну једна се појава не може развити, ако ннсу испуљени сви услови за развиће њено; а у колико су ти услови потпунији, у толико ће се и сама појава развитп савршеније. У том пак непспуњењу свију условакоји су потребнп да каква идеја успе и да се нешто развије, и лежи главнп узрок те су сви првн реФорматори нмали да се боре са огромним тешкоћама, н обично су првп реФорматори н страдали, не дочекавши да виде потпун успех свога рада. Свакој опет друштвеној појави леже узроци много дубље него што се обично мисли. Не може се ништа у друштву извршити без претходне радње за извођење какве идеје. Није довољно истаћи само извесну девизу на заставу, па тражити одмах да се п пође за том •заставом, већ треба много претходног рада и спреме за извођење какве пдеје. У том спремању земљишта за извођење какве идеје састојп се сва вештнна државне управе, а у исто врене и сва вештина и тактика бораца за слободу и наиредак. Ако се у томе погреши, и најбоља идеја, павши на неспремно земљиште, не постиже никакав резултат. Да се дакле разумеју и узроци крсташкпм ратовима, ваља проучити иолитичке, социјалне и пнтелектуалне прилике западне Јевропе, какве беху те прилике у XI веку. Проучивши те прилике, видећемо на какво је земљиште пала идеја о крсташким ратовима. Ну није само то довољно, јер узроци крсташким ратовима не леже само на западу, већ и на истоку, те с тога ваља се упознати п са политичким стањем на истоку, јер, управо, ту и лежи најглавнији узрок том великом догађају. Јевропске прилике беху опет такве, да се идеја о крсташким ратовима могла извршити.

КРСТАШКПХ РАТОВА _ Да разгледамо сада, редом, понајглавније Факторе који су изазвали крсташку војну. Карактер образованооти у Јевропи до крсташких ратова. Не зпа се да ли је за испптивача опаснпје да окарактерпше пзвесно доба, нлп да расправи ону ендозмозу п егзозмозу пдеја што се извршују при додиру или сукобу двеју разнпх култура и цивилизација. Ту је испитивач друштвенога развпћа у опасности да сваки час упадне у погрешку и једностраност; ту се може погрешити узимајући нешто као карактерну црту читавог доба, што у ствари карактерише само један век илиједну деценију тога доба. И када се та, погрешно узета, карактеристика развпје до краја, онда је цело то доба погрешно окарактерпсано. При нспитивању пак резултата од додпра две различне културе и цивилизације, нарочито се лако може погрешити у извођењу резултата од тога додпра. А греши се лако нарочито с тога, што се једној или другој цнвилизацији врло лако може прпписати већи иди мањи утицај на бољи развитак друштвени него што је у ствари. Преда мном је врло тешко питање, на име, мени ваља да окарактеришем једно доба које је најмрачније у псторијн јевропских народа, имам да изнесем резултате у духовном и у опште у социјалном животу, који су се јавилн услед додира старе цивилизације грчке иримске са хришћанством заједно, с једне, и нових народа с друге стране. Свако друго доба лакше је оценити. Извори су много обилатији и бистрији. Примера ради да наведем само да је много лакше оценити и нроучпти дух образованости пред велику Француску реводуцију, него, то исто, пред крсташке ратове. За оцену онога првога имамо на расподожењу сву литературу XVII и XVIII века, пз које можемо да видпмо на каквом су се извору великн борцн нз револуције Француске напајали. — А шта пмамо на расположењу ради карактерисања и тачног познавања, у погледу духовног и културног жпвота у опште, из првих столећа средњега века? — Ништа, или готово нпшта. Оно мало списа појединих мапастирских идп дворских кронпчара и легенде светачке чине сву литературу хришћанскога запада до крсгашких ратова, из које можемо да познамо, каква је образованост била у Јевропи у то доба. Дадеко сам и од саме помнсли да ћу моћп, ма и приближно, да извршим и да одговорим на питање које сам морао поставити, ади опет сама ова расправа бида би непотпуна, ако би се то питање пзбегдо иди обишло. С тога ћу покушати да бар у најкраћим цртама на њега одговорнм.