Prosvetni glasnik

198

ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА

нику, ми имамо малу собицу. Дунав нам је пред очима®. Писмо из земунског карантина, од 22-ог истог месеца, прича нам о последњим данима Срезњевског, проведеним у Србији. 20-ог, у 7 часова у вече, кад већ све џамије бејаху осветљене у част рамазана, наш путник стиже у Београд. Сутрашњи дан прође у посетама кнезу, господару Јеврему, министру унутр. дела, министру нар. просвете, митрополиту, генералу Даниловићу, и др., а 22-ог, после ручка, Тирол и Милодраговић испратише српског госта на чамцу у Земун. »Путовао сам по Србији забадава, пише Исмаило Ивановић; тако је желео кнез, који ми на растанку рече: „Ми ценимо и морамо ценити такве путнике, као ви што сте". Пробавив 8 дана у карантину, и одлежав толико исто, код земунског учитеља Селића, у грозници, Срезњевски дође с Бабукићем у Нови Сад, где му, код Хаџпћа-Светићо, предаде г-ђа Вашченкова последње поздраве из Београда. „Знаге ли, пише он матери 15-ог новембра с пароброда Зринског, како се кнегињица Анка изразила о мени: Има људи, одвратних на први поглед; има и таквих, према којима ништа не осећаш и после дугог познаства; а Срезњевски био ми је као рођени од првог разговора". — Посетив у Пешти Колара н упознав се с Павлоеићем и Суботићем, Исмаило Ивановић стиже 27-ог новембра 1841. год. у Беч. У Србпји, дакле, бавио се велики словенски научник 22 дана, пропутовав малу нашу кнежевину као драги гост српског народа, преживев међу оцевима нашим многе пријатне тренутке и оставив иосле себе најлепшу успомену. Данас, кад бисмо ми мог.ш показати његовим суплеменицима другу Србију, већу, напреднију, а, што је главно, слободну такви Руси не посећују наше лепе крајеве. Тим горе по нас, а тим горе и по њих. Срезњевски је дошао к нама с љубавфу, а не с надувеном гордошћу, и ми га примисмо раширених руку ; он верно црта ондашње стање наше, и зато нам је драг; он је хтео да се упозна с нама на дому нашем, а не да пише о нама по т^ђим делима, и зато га поштујемо; за гостопримство наше он нам плаћа истином, црта, коју треба највећма нодвући; истину, и ништа више од суште истине о себи, ми не тражимо ни од једног путника, кад прође земљу нашу. На жалост има људи, који плаћају погрдом за гостољубље, пакошћу за доброту, у намери, да блатом лажи и клевете упрскају Србију. О таквом једном небрату имаћемо скоро прилике да проговоримо. * * *

Дошав у Беч, Срезњевски се стани у близини Вуковој, мал' те не у истој кући, где живљаше велики отац наше нове књижевности ^), и проводи читаве ве«ери сњим, слушајући мудру поуку његову. »Вук долази к мени свако вече, читамо у писмима од 30-ог децембра 1841. и 4-ог јануара 1842. год., пијемо чај уз читање црногорских песама. За мене су врло корисна та читања и беседе с њим, а, гледајући са стране, чак и пријатна: старина скине своју дрвену ногу. легне на софу , где сам му већ унапред спремио узглавље, а ја седим крај стола с књигом и оловком у руци*. Онако лепо дочекан од кнеза Михаила, Срезњевски је сматрао за своју дужност, да се предстази и Милошу, који онда живљаше у Бечу, и који га је такође лепо примио, „Јуначина, пише о њему наш Рус, и прави запорошки хетман®. Врло је занимљиво писмо од 1 / 18 марта 1842. год. »Вук је добио од нашег цара велику златну медаљу, јавља Исмаило Ивановић матери, па је, у славу, приредио јуче ручак у кући трговца Тирка. Треба знати, да је мати тога Тирка била прва Вукова добротворка. Радећи читаве седмице као марљива домаћица, недељу би она поклањала књигама и књижевности, особито српској; та жена беше у пријатељству с Добровским и с многим другим научницима, па кад Вук стаде штампати свој речник, даде му 2000 Фор. сребра. Син већ није таки, као покојна му мати, ну ипак је добар човек, а Вук им је, као и пре, домаћи пријатељ. На ручку бејаше кнез Милош, његов секретар и неки Гопе, Милошев пришипетља, идеал роба и, међу осталим, дописник Аугсб. Оишт. Новина. Обед је био врло леп; вина писмо сити и сви бисмо весели. Милош наздрави цару, а ја њему, по том исписмо за Вуково здравље, сетисмо се пок. домаћице итд. а Отишав из Беча (19-ог марта, 1842.), Срезњевском се убрзо даде прилика, да се, донекле, одужи Вуку. Док се још бавио у аустријској престоници, Вук га је молио да пише, кад буде на путу, Милошу, и да га похвали за потпору, коју указује њему, Вуку, и књизи српској; таква хвала од туђина биће старом кнезу врло пријатна. И ученик радосно испуњава жељу „свог учитеља" и „великог мајстора српског језика®, и шаље Милошу из Пожуна писмо на српском језику; из њега се види, колико је Срезњевски, за кратко време, научио српски; а кад се упореди с правописом и језиком одговора Милошева, т. ј. секретара његова, оно је вГдпит Гетроггв. У почетку изјављује Исмаило Ивановић своју жалост, што није, пред одлазак из Беча, могао Ј ) 1Јап(к1га88е, ага 01ас18, № 498,