Prosvetni glasnik

ПГООВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

После свадбе, младенци отпутоваше у Биково, на своју парохију, скренувши подобро с пута, да посете родитеље Алмазова, да им даду разне дарове, и да их обезбеде годишњом пензијом: 200 рубаља од ње (невест^имађаше 5000 руб. својега новца) и толико Од сина. Дошав на парохију, отац Александар сазва сељаке и затражи од њих стап; а кад му молба би одбијена, узе под најам од удове попадије, за 300 руб. годишње, дом са пет соба, и стани се у њему. Решив са женом, „да одмах стану на поштену ногу с< и „да људски живе, <( обновише кућу, и, распоредивши собе, добише малу салу, будоар, спаваћу собу, кабинет и собу за примање. У кући им чисто и лепо, да је милина погледати. Беле завесе на прозорима, ћилимови по собам^, слике и зрцала о зидовима, и градски на мештај — све то даваше недавно аљкаву дому изглед пријатна стана. Одмах нрве недеље на служби започиње отац Александар своју пастирску делатност. »Сви говоре, поучаваше млади свештеник сабрани свет, како нам ваља водити народ на боље. Али шта је то боље? Какве се мисли подразумевају под њим, каква начела, какви циљеви ? Ви ћете рећи: народна просвета, развијање радиности и т. д., а ја вам велим, ако то све није засновано на начелима строго наравственим, ако није прожето високим моралним духом, ако се уз то не узима у обзир наравни живот народии, с потребама му и законима, онда је то све празан цвет и трулеж, шта више, то се све лако може изметнути у лаж и зло. Еда ли ненаравност може бити добро и водити добру ? Народе, опомени се Бога !* „У народном животу има страна, које не подлеже преображају. Такве су: хришћанска вера и наравност. Али дух данашњег времена посегну и на њих. Њему се чини да ће људи бити умнијп и просвећенији. ако не узверују у Бога, да ће на роди бити срећниј-г, ако им не буде одређивала пра вила наравствености вера, већ нешто друго, на пр. социјализам, материјализам и т. д. Без дуга размишљања можемо одмах проверити такав закључак а и т. д. Проповед је била, као гпто се види, удешена за интелигептнс слушаоце, пред које отац Алексапдар нзнесе нрограм свог рада, указујући им пут, којим ће водити народ. Треба признати да таква смела реч беше јунаштво у 60-тим годинама, кад прогресисти гледаху на сваког полазника храмабожјег са сажмљењем, које идиоти буде у паметну човеку. Зато и кћи тамошњег спахије, либералка, запазивши после те проповеди духовну силу у младом све-

штенику стаде гледати на њ, као на свог крвног непријатеља. Кроз месец дана после доласка у Биково, отац Алмазов поче изучавати своју парохију, те начини записник, камо је заводио сваку похођену сеоску породицу. На такве походе ишла су из дана у дан по два часа. Полази он, на пр., сиромашног сељака Тељатникова, којему је жена болесна. Породица сељакова не може да дође к себи од чуда, тако то бејаше за њу нешто ново. „Зашто да се узнемирујеш ? Као да нас је мало у селу, па зар да свима идеш?' 1 рече му Тељатпиков. Чуђење бп још веће, кад им дође и г-ђа Вјера и донесе болесници нешто лекарства, Фунту шећера и по Фунте Јагода. — Боже мој, помисли отац Александар, враћајући се од тог убожара и сећајући се сиротиње му. И то је мој парохијанин, мој хранитељ, који треба да ме храпи! Та то је страшно! Узимати просјаку из торсе — није ли то светотатетво ?... Банку, сеоску санку треба што пре основати. Похаћајући друге парохијане, отац Алмазов давао би свуда савете, као кућевни пријатељ, као старији. Он кара једпога, што јс избио своју жену и протерао је, да се спанђа с неком развраћеном војакушом; другом износи пред очи како је крађа гадна, и т. д. Не прође ни четири месеца, а глас о њему, као о врлом свеготенику, облете читав округ, н кад се састаде окружна скупштина, одредише га, да беседи сакупљену свештенству. Одушевљена реч његова бејаше од великог утицаја, и свештеници га поздравише, као својега првака. »Да, браћо, рече им он, време је да се пробудимо од летаргична сна, и да дејствујемо. к Дође Божић, на је ваљало ићи по селу и „славити Христа. ® Сетив се нерадог примања у некојим кровињарама, и дима им и нечистоће од телади и јагањаца у њима, отац Алмазов одлучи, да не иде по селу, већ да пусти ђакона и пчвчика, „јер они једино живе од таква понижења пред сељацима. а Болест и смрт њихова чељадета Маше побуди оца Александра на рад, да се што пре отвори сеоска болница и лекарница. Да се дође до потребна новца, лекар Гедеонов посаветова му да оснују старалаштво. После проповеди о доброчинству, у којој млади свештеник позва народ, да оствари ту лепу замисао, сељаци основаше старалаготво н изабраше за председника оца Александра. Овај одмах затвори пет сеоских крчми, оставив само једну, под погодбом, да плаћа 1000 руб. годишње у корист старалаштву. Много новаца донесе и устава на реци. Отац Алмазов сазва скуп и нареди, да у прву