Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

370

стране ће опет много што шта променити, други варијанат пак изложиће нам предмет у обратном одношају. У забаченнм н тешко приступачним крајевима много ће се старога сачувати, док се у другим крајевима та старина заборавља, пли се битно тако промени, да је не можеш пронаћи. Ако немамо забележене старе песме, то ће нам варијанти много иомоћи, да пронађемо релатпвни основни облик те песме. Имамо лп пак при руцк варијанте и стару песму, одакле се онп развили, то нам је онда лако испитиватн (тако је у песми о Краљевићу Марку и Мини од Костура; овде имамо читава три слоја песама, а у оба млађа слоја има два или три варијанта, који се допуњују). Ако пак немамо нити варијаната нптп старе песме, онда обично не можемо изнети како се нека песма развила. Пред нама је тада усамљена карика пз некога дугога ланца. Алп ако имамо и варпјанте и стару песму забележену. то увек морамо имати и на уму, да су то мање више одломци некога матернјала од песама, који се у току времена развијао, мењао и губио. Фактори, који ове промене изазпвају делимице су опће-нсторијски и литерарно-историјски, делимице пак психолошки. а. ОиЛеисторијски фактори. Нови историјски догађаји и промене су од врло великог интереса, те су с тога свагда и изнесенн у песми. Таки су догађаји • у XV веку угарско-турскп ратови, а у почетку овога века борба за ослобођење. Са свим је појмљпво, да су дела Хуњадскога и Силађија потиснули радњу кнеза Лазара и Вукашпна. Исто тако је појава Змај-деспота Вука потиснула Милоша Еобпловића. Да није Вук у почетку овога века тако марљиво старије песме скулљао, да није прпродно развијање народнпх песама прекинуто тиме, што су оне постале опће литерарно добро српскога народа, ко зна, можда бп у XIX веку нова струја поплавпла старе песме, те би Милош Кобиловић бно замењен Милошем Обреновпћем, а на место Краљевића Марка ступпо би може бпги Кара-Борђе. Овај случај видпмо у оној перподи, где су Сибпњанин Јанко п Мпхајло Свилојевић скоро са свим заборављенп, а место њих јављају се Сењавин Иво и Јанко из Котора. Зар не пада у очи, да Вук, који је толико марљив био у скупљању народних песама, није напшао ни на једну песму, у којој би се певало јуначко дело Милоша Кобпловића? Једна од важнијпх особина народне појеспје је та, да старије јунаке и догађаје доводи у свезу са млађпма, шта више стапа их у једну целину са њима. Како пак народни дух нема смисла за

исторпјску перспективу, и како пак народ не прави разлнке у давној прошлостп, него све укупно узима; то се онда у прпчп или песми стапају догађајц, који немају историјске везе п које велики број година раставља. Негација историјскога схватања је врло важан позитпван Фактор за постање епске појесије, јер смо већ напред рекли, да је елеменат епске појесије прпча, а не исторпја. Наравно, да мора протећи неко извесно време, док се јасна исторпјска успомена не слије у прпчу са неком романтпчком сенком. Мп видпмо, да се у народној песмп око 1800. г. сливају догађаји само до 1500. г. Тако је н. пр. Краљевић Марко (| 1394.) савременик Змај-деспота Вука (| 1486.) (Овде унор. Атилу и Дптрнха од Верна, које деле чнтава два људска века). Око 1700. г. ннје могло бити овако слнвање догађаја, јер је историјска успомена још доста бпла жпва. У току овога века наилазимо на песме, где се јунацп из XVII века доводе у везу са јунацима из XIV века. Тако н. пр. Сењашш Иво са Краљевићем Марком (упор. у Филиповићевој збирци песму под бр. 12). Оно до душе има некпх догађаја где не опажамо ове хронолошке конфузије. Такав је догађај бој на Косову. Код Вука се само уједној косовској песмп пева, како се Вукашип и Херцег Стјепан боре на Косову пољу. Ову хронолошку тачност можемо растумачпти самнм догађајем, јер пндивидуална Фантазија певачева није могла тако обрађивати ову тужну тему, као други материјал; овде се позитивна историјска успомена дубоко упила у сећање народно, те није допуштала сувпшно удаљавање од истине. Од веома велике важности су исторпјскп догађаји, који среднште историјскога народног живота премештају са једнога краја државе у други, шта више премештају га којн пут изван пређашњих гранпца народннх и државнпх. Таки догађаји иринудилн су и српски народ да оставља своја стара седпшта, те нашавши нова, дошао је у додир са туђом државном организацијом п са страним кругом културних идеја. Природно је, да је ово премештање народнога живота повукло за собом и народне умотворпне: приче и песме. Том сеобом пак пзменише се доста народне умотворине. Мењање средишта исторпјскога народног живота у Срба пада од 1370. до 1526., т. ј. од битке на Марици па до битке на мухачком пољу. За то време креће се средиште народног и политичкога живота од југа к северу, пз Маћедоннје и Старе Србије у Славонију, а у XVI и XVII веку прелази на запад, да се у XVIII и XIX веку опет на Мораву врне. Наше истраживање огледаће да покаже, да ли је и у колико је развијање народне епске по-