Prosvetni glasnik

П11СМА ПЗ ПЕТРОГРАДА

389

„Верни син православне цркве, једине истините невесте Христове, по тврђењу Магњицкога, зна, да је свака власт од Бога, и зато поштује све земаљске владаре па и Нероне и Калигуле; ну за правог помазаника, за Христа Божјег, не може никога признати, до ли помазаника цркве православне." От\ д он изводи, да руско народно образовање треба да се оснује на православљу и страхопоштовању према помазанику Божјем 1 ). Од тога није пишта лакше, вели Магњицки, и износи цару за пример казањски универзитет, „који је основан на изучавању и ирактичном вршењу православне вере, и у којем се све науке, очишћене од опог, што их чини завером против Бога и царева, предају само у толико, у колико су сагласне с православљем." У другим ^ниверзитетима н. пр. уче јестаственом праву, а из казанског је избачена та гнусна лаж; други проповедају у историји да свет постоји стотинама тисућа година, а у Казању се држе хронологије св. књига; у Карамзиновој Руској историји називају се некоји Божји помазаници тиранима и зликовцима, а у Казању сматрају добре и зле цареве за награду или казну народима, и поштују личности њихове, којима је само Бог судија 2 ). Место да га подигне, тај је предлог убио Магњицкога у царевим очима. Александар је дотле можда и смерао, да га начини министром, ну сад мораде увидети, да су идеје његове смрт свакој науци у Русији, и да је Магњицки један од оних паса, што се држе на ланцу п пуштају само у ванредним приликама, па и онда се бојати, да не буду више од штете, него од користи. Уверен, да је обезбеђен с те стране, Магњицки заједно с православним свзштенством поче радити, да сруши Гаљицина. Прилика им се даде убрзо. У то време бавио се у Петрограду пастор Геснер, писац Тумачења јеванђељ а од Матије. Знајући, да у храму св. Катарине, где он проповедаше, уздисаху и плакаху сви ондашњи прваци међу мистицима, кпо Кавељин, Руњич, Магњицки, на и сам Гаљицин, цензура пропусти превод поменутог дела, у ком учени свештеник проповеда сједињење свију хришћанских веронсповести, без разлике по црквама. Странка православног свештенства одмах прегну, да с том књигом сруши мистике. Требало је добити одштампане табаке и поднети их цару. Маг') Доцније, за цара Николе, та два принципа, заједно с руским језиком, биће проглашена за основ руског народног и државног живота. 2 ) В. Стошнинђ , А. С. Шишковг, Спб. 1880.; страна 284. и даље. просветни гласник 1794.

њицки се лати тог задатка. Знајући, да их је доктор Впт, издаваочез познаник, добивао на читање, Магњицкн научи чиновника Сћепанова, да се начпни болестан и да позове Вита. „Мучим се, рече »болеснин" лекару, због тешких грехова својих, не телом, већ душом. Могло би ми одуминути само од духовне хране. Ах, кад бих могао прочитаги ма један редић светог мужа Геснера, зацело бих оздравио!" Вит му допесе табаке, а он их одмах посла Магњицком. Наоружани таким доказом, противници масонства пожурише митрополпта Серафима, да одмах отиде у двор и да открије цару опасност, која прет» православљу од таких књига; а да се император што више узруја, назначшие посету на шест часова увече, време пеобично за аудијенције. Изашав пред Александра, СераФим паде на колена, молећи га, да отпусти Гаљицина, који оваким делима поткопава православље. „Или ја или он. 1( рече митрополит. По наредби гроФа Милорадовића, одштампани табаци беху одмах конфисковани, преводиоца чекаше суд, а цензора казна. Гаљицин поднесе оставку, а на његово место дође 15. маја 1824. год. 70 -огодишња старина, адмирал Шишков. Масонски списи потпадоше";под најстрожу цензуру. „Мени је поверено министарство просвете, рече нови министар, ну каква просвета може бити тамо, где се вера љуља, и окоми се на Библиско друштво, то, по његову мишљењу, ору ^е у рукама иностраних руских непријатеља, намерних да поткопају православље, „да свргну све хришћанске религије, а на рушевинама њиховим да се дигне некаква свеопшта вера, под примамљивим именом унутрашњег хришћанства." Библиско друштво обустави свој рад, а на даље шпрење библије, у његову издању, паде забрана. Магњицком није могло бити добро под новим министром, човеком поштеним и искреним, једним од оних људи, с којима лицемери морају доћи у сукоб. Уз то и некоји виши чиновници министарства просвете прегоше, да избаве руску наставу „од тог државног зликовца, којп, као шго рече Сперански, стоји крај честите старине Шишкова, те га каља." Случај их убрзо послужи. Скрхав два универзитета, Магњицки хтеде да подигне хајку и на трећи, затражив од министра да јави цару, како у дорпатском (сад јурјевском) свенаучишту влада опасни дух либерализма. ЈЈелат велике школе казањске мишљаше, да ће му и ту бити поверена ревизија; ну император нареди министру, да сам изврши преглед, Шишков нађе све у реду.