Prosvetni glasnik

111 'ОСВЕТНИ КОВЧеЖПЋ

Чиновници употребише ту прилику, да упозоре добродушног старца на понашање Магњицкога, износећи му пред очи, како је казањски куратор за време кнеза Гаљицина био ватрени заштитник библиских друштава, ширећи их силом у опширном казаЊском округу и тражећи од сваког студента, да при ступању у универзитет има библију, нови завет и псалтир на руском језику; а кад чу да ће бити затворена, поче их гонити, и. т. д. Шишков ћуташе, ну Магњицки даде својим противницима ново оруђе у руке. Дознав, да је царица ноставила проФесора Хермана, једног од онпх наставника, што беху под истрагом, за разредног надзорника Смољног Манастира'), а велики кнез Никола (доцнији цар,| да је начинио Арсењјева учптељем инжењерске школе, Магњицки захтеваше од министра, да јави цару, „како влада протерЈЈе штетне проФесоре, а чланови царске породице дају им места." Кад се Шишков не даде натоциљати, он му иоче претити, да ће сам то учинити. Ражљућен министар одговори му, да није његов посао, да се плеће у наредбе, које издају чланови царске породице у заводима, потчињенпм власти њиховој, и опомену га, да ће јавити императору о његовој дрскости, ако му још једанпут о том напише. То је био почетак, после којега Магњицки осети први ударац: Министар нареди, да сваки куратор мора седети у свом школском округу. Пошто се наредба могла тицати једино њега, казањског куратора, који већ шест година није завирио у свој округ, живећи непрестано у Петрограду и бушећи као члан Главне школске управе, Магњицки оде у Казањ, ну не јави се министру. После одласка му, ускоро стигоше извештаји, да куратор назива министрз. старом лудом, и да при^а, како само чека смрт његову, па да стане за врат свима својим противницима. Он се још надаше, да ће доћи на чело народној просвети у Русији. Писмо показаше министру, и судбина Магњицког би решена 1 ). 19. новембра 1825. године сконча се Александар I. у Таганрогу, а почетком 1826. године ђенерал-мајор Шелтухин добн заповест, да прегледа казањски универзитет. Одмах првог дана (8. Фебруара) видело се, куда је ревизор циљао. Разгледавшн књижницу и не нашав у њој многа дела, Желтухин се зачуди, кад му библиотекар каза, да су многе забрањене. Ј ) Ту је институт, у ком ое образују девојке најодличиијих руских породица. ') В. Стовнинђ Ор. сИ., стр. 335 — 8.

— Које н. пр.? запита. — Ругобе Волтерове, као 1а РисеИе, и сви неваљали списи му, погрде Дидровљеве и уопште сва дела његова, одговори књижничар. На то ће му Желтухин приметити, да је све то пуки Фанатизам, да је он сам већ пет пута с уживањем читао 1а РисеИе, и да ће још једном чптати ; а на растанку узе из ормана са забрањеним књигама СопрШепсез рћИоворћГс^иев, и прочитав једну страну. рече, да је прекрасно написана, да само занешењаци могу гонити таке списе, и да је доста, ако се верује у Христа, а остало ништа не зиачи. Кад му се представљаху проФесори и студентп Желтухин приђе наставнику богословља, про ги Њечајеву, и запита га: — Не учите ли ви Фанатички закону Божјем? — Изволите видети из мојих предавања, одговори му прота. — Па како треба љубити Бога? настави ревизор. — Више сваког Фапатизма. Желтухин затече све у највећем нереду. Прегледајући то исто свенаучиште, Магњицки оптужи министру ондашњег управника, што троши многи новац; међу тим, кад сведоше рачуне његовој седмогодишњој управи, нађе се, да је за првих четрнаест година било издано на универзитет 1,641.077 рубаља, а Магњицки да је утрошио на њ за седам година 1,593. 244 рубље. Кад се Јзме у обзир, да је за тих седам година свршило универзитет нешто више од сто ђака, излази, да је сваки студенат стао државу 15.000 руб. Док је ревизија трајала, Магњицки се одавао мистичним халуцинацијама, спавајући на поду, на медвеђој бунди, и причајући познаницима, како га је ноћу походила Мати Божја, и т. д. Указом од 6. маја 1826. разрешп га цар Никола од дужности куратора казањског школског округа и члана Главне школске управе, а влада му удари ееквестар на имање. Остатак својих дана проведе Магњицки у изгнанству, потуцајући сепо Ревељу, Херсону и Одеси. И да сувременици његови не забележише, могосмо мислити, да га нико није жалио. Радован Кошутић.

РАЗНИ ЗАПИСИ Друштво за издржаваае и васпитање глухоНбМе и слепе деце. — Крајем нрошле године образовано је у нас једно ново хумано удружење, коме