Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

1ег) не може ннкада употребити у смислу боравити; а ненотпун с тога није наведен прави гдагод: У1Уге, оссирег 1е рауз, јер у реченици, на нример: Стари Словени боровљаху, морали бисмо употребити или упге илп оссирег 1е1 е! 1е1 рауз. 6. беседа — огагзоп, Ћагапдие. — Изостављена је реч (Изсоигв. 7. бесиристрастан — ЛезМегеззс. — На прво место требало је метнути хшрагМа!. 8. борење — сотЂа1. — А борење у смислу: мачеваље (езспте)? 9. борити се — сотђаМге, ЂаИге,. — Глагол 1иМег није ваљда застарео, те га писац изоставља. 10. обуКи — ЈмШГег, уеИг. — Обућп каже се теиге, н. пр. е11е теШа аијоигсГћи1 за гоће ћ1апсће; ћаћШег (п то повратпо) значи обућп сс, одевати се, а теШ' значи оденути и није му месга овде. 11. одгодити — ајоигпег, Мј^егег. — А зигзео1г, који се у извезним случајевина не може заменити ни једним од два наведена глагола? 12. одељење — зесИоп, Лераг1етсп1. — А како бисмо рекли одељеве војске и одељење куће (<1е1асћстеп1, арраг1етеи1) ? 13. одиграти — Лапзег. — Овај глагол је немогуће употребитп у реченицама: одиграли смо две партије шаха, или: он је врло добро одиграо своју улогу. Ту бп морао доћп глагол јоиег ; зашто га ппсац није навео ? 14. одлазак — раНапсе. —- Нема речи с1ераг1, а наводп се раг!апсе, која је готово са свпм напуштена. 15. одлука — Иесшоп, АеШегаИоп {?), с1есге1. — Изостављена је реч гезоШшн. Оспм тога, <1еИћегаИоп не значи никада одлука, већ већање, спремање за одлуку. 16. окинути — Игег. — ТЈгег, када је реч о ватреном оружју, значи: опалити, испалитп ; а окииути (се) каже се рагИг. 17. окружавати —- епсегппгс, етЂгаззег, сопIоигпег , — Епсешс1ге зиачп више опасати (чим); етћгаззег значи загрлити, обухватити; соп1оигиег значи заокупитп, а после п уврнути, заврнути. Прави су глаголи: еп!оигег, епт1гоппег, а опп нису наведенп, док се наводе три глагола, од којих нп један не значи у правом сиислу окружавати. 18. омрзнути — ИедоМег, ћагг. — Бе§ои1ег је бити гадан, одвратан, огадити; ћа1'г је мрзитп ; а омразитп би се рекло; ргепс1ге еп ћате, еп ћоггеиг. 19. оставити — 1аГ8зег, теМге. — А диШег и аћапс1оппег ?

20. оцена: епаХиаИоп, езИтаИоп. —■ Обе те речи значе више процењивање (вредностп, бројности), а изостављене су арргепаИоп, ји§етеп#, по1е (ђачка белешка, оцена). 21. убити се — зе зигсгАег. — Убнтп се значи у нас и повредпти се, п. пр. када некога, који је пао, пптамо; да лп је се убпо. У томе смислу не може се пикада уиотребити глагол зшсМег, већ зе ћиге с1и та1. 22. углед — ше, тосШе. — А како бисмо рекли: овај човек је изгубио свој углед (сопзМегаИои) ? 23. узбуђење — адИаИоп, е^егоезсепсе. — А етоИои) ? 24. укратити — геГгапсЋсг. — Прави глагол је т1егсНге, н. ир. се р1а1з1г т'ез(; т!егс1И. 25. улити — т^опАге, т(изег, (Мгег. — РШгег је цедпти, исцедитити, а ипкако улпти; нЉзег и т1'ош1ге могу значити улити, алп су врло ретки; најбољи је глагол тегзег, а њега нема у речнику. Осим тога, уливати, у преносном смпслу, (улити страх, наду, поверење пт.д.) каже се тзр1гег, а пи тај глагол није наведен. 26. уираво — аијиз1е. — Аи јиз!е значи управо, у смислу поуздано, тачио, н. нр. 8ауег уоиз ои <1етеиге М. X. ? Коп, је пе за1з раз аи јиз!е. Алн управо може значпги равно, а и: у истипи, и тада се каже јиз!е и а тга1 сИге, и нр. Нез! ј из!е с1еих ћеигез ; А тгај сПге пј 1'ип ш ГасПге п' ез! сираћ1е. 27. уироиастити — (Шгигге, сои1ег а (оп&(\). — Сои1ег а 1опс1 значи нотоиути (о лађп), а с1е1гшге је више уништити, разоритп; прави је глагол гшпег (1а зап1е, 1а !огкипе), а осим тога и сПзз1рег и §азрШег кад је реч о ииању. 28. уетуиити — сопсе&ег. — Много је обпчнпји глагол сес!ег, а није наведен. 29. Утицати — сопј~1иег. — А у смислу: пматп утицаја на некога? 30. Уштрцавање — ГпосиШгоп, уаесгпаИоп. Обе те речи значе уштрцавање у нарочитом, ужем смислу, каламљење, преиашање вируса, а уштрцавање у опште каже се тјесИоп. Као што је поменуто, ових тридесет иепотпуно протумачених речп налази се само у ппсменима : б, в, о п у, па п то нису све. Оспм непотпуностп, велпка је мана овоме речппку, што у њему пма и много погрешака, погрешно п нетачно протумаченпх речи. Док се прва махна може припнсати и недовољној марљпвости пишчевој, ова друга се не може објаснити ничим до недовољним нознавањем Францускога језика.