Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

899

Ево неколико таквих погрешака. (Напомињем | да се и оне налазе у она иста четири писмена, у којима смо нашлп и поменуте неиотиуности). 1. барка — 1гаппе1оп. — Наппе1;оп је жук, мајска буба, и пишта више ; а барка се каже : Тзагдие, ђагдиеие. 2. бумбар — езсагдо1. — Езсаг^о^ је пуж и иишта впше. 3. бедем — сЈшиззее, сИдие, гетрагГ. — Сћаиз8ее је насип, а и друм ; сНдие је брана а и насип; а бедем се каже гетраг1, п с тога је требало да ова реч дође на прво место, пди управо Њ У Ј е Ј е Днно п требало навести, пошто прве две речп не значе бедем. 4. безумље — поп-зепи. — Коп-зеиз је бесмисдица, а безумље бн се рекло &Не. 5. бесно исето не каже се ип сћјеп &и, већ еига§е. 6. бистрина — пеИе1е, с1аг1е, ИтргсМе. КеШ1;е је чнстота, и не може никада значити бистрииа, нп када је реч о бпстрпнн, као особиии воде илп течносги у опште, у коме се случају употребљава НтрШНе или с1аг!е, пн када је реч о битриии, као особппи разума, када се употребљава иН;еШ§епсе ; па опет је та реч метпута на нрво место. 7. благодејанац — ЂоигзГег, поиггззоп. — ХоиТ8011 значи: 1. одојче, сисавче. 2. ученпк (муза), 3. мдадо ниде; пикада та реч не може значпти бдагодејанац. 8. боравити — 8' агге1ег, Гагпег, зејоигпег. — ТагАег значп задоцнити и није му овде место, а нн остала два гдагода не би се могла уиотребити у смисду боравити. 9. бркат — а тоиз1ас1ге. — А тоиз1асће је онај који у опште има бркове, а бркат у српскоме значи човека великих бркова, и то се каже тоиз1ас1ш. 10. обавеза — оШдаИоп, оШдеапсе. — ОћП§еапсе значи услужност, љубазност. 11. обележје — по1е, гпзсггрИоп, сггсопзсггрИоп. — Обележје је оно по чему се каква ствар познаје или чиме се она оддпкује иди раздикује од другпх, и то се каже ; тагс^ие, 81§пе, сагас1;еге, (П81;тс1ж)п иди 1гаИ сНзНпсШ. Ниједна од наведених речп не значи обедежје : по1е је бедешка, прибедешка, забедешка ; тзспр^оп је натппс ; сНсопзспрИои је гранпчење, огранпчавање. 12. обичај — сотите, изаде, етрШ. — Етр1о1 значи уиотреба, а никада обичај. 13. имати одвратност — еп ђоиШг а. — Еп уои1о11' а значи срдити се, битп љут, замерати.

14. одерати — едиагггег. — Ес^иагпег значи отесатп у четвртаст обдпк, а одерати каже се есогсћег. 15 За реч одличан наводе се, између осталога, и: рге1егаћ1е, сагас^епвМдие, а ове речи немају нпкада то значење. 16. оиор — арге, асегТзе, аизГеге, асге. — Када то аиз1;еге може значити опор ? 17. осетљив — зепзШе, регсерНМе. — РегсерИМе је осетан, приметан, а никако осетљив. 18. убеђење — сотагпсИоп (м. сопушИои). 19. увоз — впГгее, гтрогШгоп. — Еп1гее никада не значп увоз, па опет је метнута на прво место. 20. удварање — соигпзапегге, соиНогзге. Сои1хиз1е је учтивост, углађеност, а не удварање. 21. удубити — арргорогкИг, сгеизег, рГопдег. — Гдагод удубити употребљава се у српскоме, кодико ми је познато, само у изразу: удубити се у мисдп, у какав посао, и у томе случају одговара му у Фрапцускоме глагол р1оп§ег иди аћзогћег, а не може се употребитн ни арргоћнкНг, јер значи дупсти, издубити, за тпм темељпо нроучптп какву ствар, нп сгеизег, којп значп копати, дупсти. 22. удубљење — аррго{опЛгззетеп1. — Аррго&псНззетеп1; је дубљење, издубљпвање, означава, дакле, радњу ; а удубљење нпје радња, већ особинепростора, икаже се еп&псетеп!;, сопсатИе итд. 23. Код речп укоа наводи се и збриНиге, а значи гробница. 24. Уљудан — ЈгоппеГе, сотр1агзап1. — СотрШзаи! значи усдужан, љубазан ; а уљудан се каже роН, соптеиаћ1е, ређе ћоппе1;е. 25. Умереност се никада не каже га1еиИ8зртеп!. 26. уаоређење — сотрагаИоп (/). 27. устројство—гедгте. — Ке§1те зиачи вдада, обдик вдаде, а после и начии живота и „днјета", а устројство (војске, школа итд.) каже се ог§ашзаИои. 28. учионица — есо1е. — Есо1е је шкода, а учионица се каже заПе (1' е(ж1е8. На послетку остављајући на страну неке ситипје замерке, поменућу као трећи недостатак овога речипка то, што су у њему разднчпа значења речи побројана, не само без примера, већ и без икаквих индикација, из којих бп се могдо видети, када ће се које од њих употребити. Истина овај се недостатак не би осетио код оних речи, које се преводе на Француски увек једном истом речју, ади, таквих је речи редативно мало. У огромном броју сдучајева једна иста сриска реч има у Францус53 *