Prosvetni glasnik

412

у преводу г. ; ЈосиФа Стојановића, проФесора Богословпје: да лп се ложе пста штампати о државном трошку п преноручити као учебник у нашим средњим школама. У акту се напомиње, да је дело већ послато г. Симићу, а менп да ће се иослати накнадио, заједно с руским оригиналом. — Речено дело у рукопису нримпо сам 10. Фебруара о.год. (послато не од Савета већ од самог преводноца), п то без руског оригинала. Ја сам набавио оригинал и прегледао сам нревод, о чем овим подносим реФерат. Прво о самом делу. Дело је подељено на: I телесно васпитање, II духовно васпитање, и III наставу. У духовном васпитању су одељци: 1) пнтелектуално, и 2) морално васпитање. Естетпчно и релпгиосно васпнтање придодати су моралном, где се, као п у моралном, води брига о развијању осећања. Ова ми се подела допада, као подесна и природна, и сагласна са сувременим назорима о васпитању. Ово је дело у Руснји намењено поглавито за женске гимназије, а тек у другој липији за учитељске семинарије- То се види са насловнога листа — предговора пишчевог и нема. Но још се боље види то из обраде самога дела, а по на особ ево из чега: У телесном васпитању већим делом се говорп о узрасту одојчетову, мање о дошколском узрасгу а још мање о школском. Тако нпр. нема ни чега о школском ваздуху и школској прашпни, о школским клупама, о књигама и другим училпма, о нези вида, од одморцима и одморима ђачким, итд. Морално је васпитање опет на сличан начин обрађено, а то се најбоље види из примера, којих има доста, а скоро свп су нз домаћег васпитања, и у опште дошколског доба. Одељак о казнама врло је леп, алп се скоро сав односи па домаће васпптање и узет је из Спенсеровог „Васпитања" — и ако писац име Сненсерово ннгде није поменуо —, а Спенсер је писао своје делце за родптеље. Преводилац је ово хтео у неколико да дотера, те на извесним местима нзразе „окружагоиџе ребенка" (стр. 111 орпгинала), „взрослни" (102), „старпши" (104) преводио са „васпитач", који израз више опомиње на школског учитеља, но на старије укућане и дечју послугу. (Ово је исправљено у рукопису.) Исти је случај био, држим, и код самог натписа делу, кад је преводилац в Руководство кђ воспитанш и обучешго ддтеи' превео са: Васнитање и настава", изоставивпш реч „упуство" или „упутнпк", која је врло карактеристична за ово дело, н која показује, да оно није нсцрнно н опширно, већ кратко, и у најопштијпм цртама. —

Одељак о настави друкчије је мало обрађен, и у ње^у се већ много впше говори и о наставн у основној школи. — Из овога се јасно видп програм и намена овога дела. Према оваком свом програму и цељи дело је израђено врло добро. Све што је најглавније из педагогике и методике, и што чини основ педагошкој и науци и вештнни, унето је. С тога бп овом делцу можда најбоље доликовао натпис „Основп Васпитања". Само је методпка ипак сувнше кратка — премда су и ту унете све најосновнпје ствари. Међу оним што је унето, нма доста врло напредних мисли, које су већином позајмљене од Дистервега. Излагање је врло кратко, али је ппак јасно п разумљиво, н с доста је прпмера, којп веома олакшавају поимање овако у кратко и.зложене садржине. Неки су одељци веома згодни, нпр. о развићу чулнога посматрања, о развићу дечјег говора,, о нгри и нграчкама (с погледом на умин развнтак), о лажи и о природностн казне. То све говори за препоруку дела. Али има неколико места у делу, која се морају уврстити у мане. Тако нпр. у одељку о нези мишљ<њџ претреса се логика у кратко, ала се не казује ни једно упутство о примени логичких закона у васпитној нези, као што је на другим местима чињеоо. Тај истн је случај п са одељком о естетичком васиитању, где су естетнчка правила изложена у кратко на В стране (104—106 ориг.), но ипак доста потпуно, али се и овде не даје никако упутство за негу естетпчке стране дечје, већ се вели: „Што се тиче правила, којих се васпитач мора придржавати у развоју естетнчкнх осећања, она тешко могу н постојати. Све завпси од васпитачеве лнчности" (106). Ако се ово усвоји за естетнчко васпитање, овда с каким се правом може оно не усвојити п за ннтелектуално: морално, релпгнско п телесно васпнтање? Погрешка је у томе, што је писац овде у естетнчком васпптању имао на уму узоритог, идеалног васпнтача, док је за остале гране васпитања ћутке принао за васпитаче н обичне, тако рећн просечне људе, какви су огромна већина свих људи на свету. Кад се пак све гране васнптања усвоје обични људн, онда баш за ону граиу, за коју је већпна тих обнчних људи најнеспособнија, као што је естетичко васпитање, требало би изложпти што опшнрније упуство. Но то пнсац није учпнио. — Даље нпр. у моралном васиитању говорн се о разним облицима осећања, па п о досадп. За тнм место да се разложи како штетно може досада утицати иа морални развитак, говори се: о новом н сгаром у настави,