Prosvetni glasnik

462 писма из зато толико крсте, што им је друга тако прљава. Веле, они не поштују науку. Није тако : свуда, где год се помоћу науке дају ФалзиФицирати разни производи, нико јој не зна боље цену од њих. Прочитајте Извештај , московске санитарне комисије за прошлу годину, па ћете видети, шга раде ти »побожни" људи у том „побожном" граду. Најнеопходнији зачини, као оцат, и најпотребнија храна, као масло, млеко, сир, па чак и квас 1 ) — све је лажно. И с осталим продуктима није боље. (( Узесмо, пише Извештај, двадесет две пробе зејтина, како из великих московских трговина, тако и из малих дућана, где га продају под натписима најбољи зејтин иа Прованс а, (гп, Vгегде, сотезИШе и т. д. Од њих само седам беше нравих зејтина из маслине, а све остало — лажна смеса из јевтинијих биљних уља. Сем тога, више од половине имађаше горачан укус, сврх норме, коју хигијена допушта.® Кава им је још боља. Анализа пржене и самлевене каве виших врста, као моке, мартинике ит.д., дала је овај ресултат: «Од девет проба (свака 40—50 копјејки за по Фунте 2 ) само је једна била права кава; све пак остале беху лажна мешавина из смокве, цикорије, жира, на чак и цвекле." Зато комисија предлаже московским становницима, да купују непржену каву, јер је тако лакше познати праву од лажне, и ако има такве и у зрну. И добро вино пију у Москви. Јевтине врсте хереса, што се продају од 3—5 дпнара за боцу, „нису ништа друго, до некаква смеса воде,спиритаи шећерапобољшана есенцијом 8ћеггу-а са врло незнатним делом права вина; а има их начињених по познатим рецептима, без и једне капи плода чокотова.« Тако је исто, бар што се тиче вина, и у Петрограду. Најзанимљивије јошје то, што тих варалица, као што примећују руске новине, не смете назвати по имену, јер ће вас одмах тужити суду за клевету. „Зар ви да дкрате моју Фирму, која постоји од те и те године!" Они су толико огрезнули у греху, да не поимају, да може бити друкче. Најлепши је пример неки лиФерант, којем су недавно судили. Он је испратио по железници тако смрдљиво месо, да је кондуктор на једној станици морао позвати полицију. ЛиФерант се је чудио, шта хоће суд од њега. »Ево, вели, већ толико година, како шаљем такво месо за војску, и никад ми нико не рече ни речи." Онако им и иде. Енглеска роба поплавила је Азију на најближем домаку Русији; а док богата, ') Руско народно пиће, налик на нашу бузу. -) Т. ј. три динара Фунта; а руска је Фунта мања од по кила.

11ј=. гррогада

пресита Москва лежи на својим капиталима, на Западу се већ сад оснивају друштва, да разрађују руднике у Сибиру. * * * Кад нису у стању, да се бране од смерова тих прљавих људи, велики градови, које штити полиција и неки ступањ образованости, како мора да је у унутрашњости, где руски сељак још живи у воковској тами. А та је тама тако густа, да он већ постаје комичан са своје непросвећености. Он верује, н. пр., да се може купити нико други, већ главом хроми даба. У једном селу чигиринског округа') увераваше, причају руске новине, нека Циганка сељака, да се код њезиног познаника може добити ђаво, који вуче злато у дом и извршава све, што му се нареди, нб тражећи зато, као пређашњи ђаволи, човечју душу, већ просто — десет рубаља. Сељак се дао у мисли. Десет рубаља па да се обогати! није то шала. Само где да нађе ту проклету десетицу, кад нема ни паре. Најзад, украде од оца краву, и продав је за 26 банака, упути се у село Верешчаке, код Циганчина познапика. Ценкаху се, док се не погодише, а кад попише могарич, -) домаћин уђе у стражњу собу да запита, који ће ђаво пристати, да иде у службу. Не хтеде ни један. — То је зато, што си га јев гино купно, објасни продавац сељаку. Треба да нешто додаш. — На, носи све, рече мужик, дајући му последњих шеснаест рубаља. Ђавољи трговац оде опет у одају, и стаде викати, као да се с неким грди и препире. — Један је пристао, рече, само те моли, да га одмах не узимаш на службу. Дођи кроз две недеље, и донеси му на дар земичака, колача, посластица и других ђаконија, па ће ићи с тобом. Међу тим код куће приметише, да је нестало краве, и дочуше, да је иродана. — Шта учини ? љутито сусрете стари отац својега сина. Син му све исприча. — А-ха, рече љубопитно старац. Дакле, обећао ти је кроз две недеље. — Кроз две недеље. Само што ђаво тражи многе дарове... Па и није много кад помислиш, да ће нам зато врећама вући злато... Старац се дубоко замисли, па сам продаде другу краву. х ) Малорусија. -) Алдумаш.