Prosvetni glasnik

§ 195. Олинт. — Када су Одинћанц, нападнути Филппом, потражпди помоћп у Атињапа, Демостеп одушевп својпм беседама („олпнтским") своје суграђане те ови закључе савез с Олпнтом и одлуче да му пошљу иомоћ. Алп док је у Атпни споро пшло са спремањен Флоте п војске, дотле су у Фплппове руке, иешто оружјем а впше поткупљпвањем, падалп једап за другпм приморскп градови па најлосле и Олинт, п Фплин их све (преко 30) поруши, а становнпштво као робље распрода. По већ свршеном делу, Атпни нпје нпшта друго остало пего да прпмп Филпиову понуду за мпрРадп тога су два атнпска посланства пшла у Македонпју (међу посланицпма Демостеи и Есхии) и када се преговорп већ приблпжише крају („Фплократов мпр"), Тебанцп позову у помоћ Фплипа противу Фокпђана, који сада пзнова почеше напредоватп (§ 193). Филип одмах заузе својом војском Термоппле, продре у Фокпду, надби Фокиђане, а градове им порушп ; овим се и заврши овај свети рат. Фокиђаии тада буду осуђени да врате узето благо п буду изагнани пз делФиске амФнктпоније: аихна два гласа у одбору добп Филпп (346). Не могући сада спречити утврђивање Филппово у Средњој Грчкој, Атпњани, по савету самог Демостена, не предузеше нпшта што би мир пореметило.

§ 196. Херонеја. — Неколико година •виднога мира, што за овим протекоше, употребпЛе су обе стране, и Фплпп п Атина, на унутрашње снажење н спремање за пову борбу. Фплип је за то доба увећао своју Флоту, подигао нове градове и тврђаве ; у Еппру наместпо на престо евог шурака (Александра) ; с Етолцпма закључио савез, Тесалпју скоро са свпм подвластио, ратовао по Илпрнји, Трпбалпјп (Ст. Србији и дан. Србпји) и Тракијп, свуда утврђивајући своју власт. У Атинп је пак све до овог времепа бпла надмоћнија мирољубива странка („Филипова"), која је хтела по сваку цену избегавати сукобе с Филппом, а у којој је било: и људи поткупљених (Филократ, Демад, па можда п Есхин), п родољубивих али неувиђавнпх (Изократ), и малодушних (поштенп и храбрп Фокиоп). Алп је сада Демостен успео да сгворп п уздигне другу, родољубиву странку (врли Ликург, бурнп; млади племић Хиперид п др.), која је хтела да још једном прикупи све Грке под атинску хегемонпју и да очува неаавпспост и сдободу Грчке од завојевачкпх тежња македонског „варварина", не презајући овога радп ни од рата са сидним протпвником. И када Фидип поче затпм и у Педопонезу стваратп себп прпстадице (Арго, Месена, Едпда), помагањем тамошњпх одпгараха п поткупљивањем, тада се некодике државице прпдруже Атпнп и с њом скдопе савез (Корпнт, Мегара, Ахаја, Еубеја, Коркпра, Род и др). Убрзо за овнм дође и до сукоба. По освојењу готово чнтаве Тракије, Фидип се на једанпут обрне Пропонтпсу, нападне Византпју и Перпнт, жедећп да на тој странп створи себи основицу за иредазак у Азпју, радп намераваног рата с Перснјом. Ади Византија уђе одмах у савез атипски п потражи помоћи у Атпне,, коју јој ова одмах и пошље, те војска Фпдипова буде одбпјена (339). Ну тек што је Фидпп на овој страни био сузбијен, у Грчкој му његови прнјатељи створише прпдику да се поиово умеша у грчке размпрпце. идући тако сами на руку његовпм освајачким намерама. Есхин, атински иосданпк у дедФиској амфпктпонпји, оптужи АмФишане за захватање и обрађпвање „светог земљпшта" дедфпског, те се сада противу њпх поведе рат (339), п још позову Фпдипа за вођа овог новог (III.) светог рата. Филпп одмах пође с војском у Грчку, али не оде на АмФису него заузме фокпдски град Елатеју, важно место на главном друму кроз Средњу Грчку. Гдас о овоме веома узнемпрп Атпњање, јер су видеди да је то протпву њих наперепо. Под руковођењем Демостеновпм Атпна се одмах поче нагло спремати, измпри

овамо су пак бродарнице и оружнпце бпле скоро празне. Ово стање и овакву управу поче (од 354) у Ш атпнској скупштини наШ 'Л ШШшШ падати својпм говорпма Демостен (384—322. Сл. 'јјШЈШШИ 47.) Свој велики беседпички дар (ученик Изајев) окушао је најпре у 'ЧИИИИ! иарнпцп против својих Ут шттШ/жШт тутора, којп су му, за ње. јјјЈг гова малолетства, имање - упроиастилн. Савладав све сметње своме говорништву, Демостеп се уздигао својом гвозденом вољом на висину првога беседнпка старога света. Сл. 47. Демостен. А све своје родољубље и сву своју речитост употребпо је па то да своју отаџбину подигпе и ојача, да својим суграђаиима открпје освајачке намере Фпдппове, н да пзнесе сву опасност по грчку слободу од његова напредовања.