Prosvetni glasnik

општа историја

се п закључи савез с Тебом, а њима се прпдруже и остали чданови потоњег атпнског савеза (без Спартанаца п већине Педопонезаца). Посде неких мањих победа савезнпчких дође до одсудне битке код Херонеје (338), где поред све храбрости грчке, њпхну грађанску војску надбп извежбана стајаћа војска Фпдипова (преко 30 000). С овим поразом грчкпм беше сахрањена за навек и њихна сдобода; Теба мораде напустптн своју хегемонпју у Беотнјп, — где свп градовп постадоше самоуправнп, — п примитн македонску носаду у Кадмејп ; према Атињанпма, којп се нагло спремаху за нову борбу, Фидип је благо поступао: нустп пм без откупа све заробљенике али пм оставп само Атику и 4—5 острва (Салампну, Дел, Сбм п др ), а сва остада острва и градове мораде Атпна напустпти и ућп у савез с Македонијом. Фидип затпм пређе у Педопонез, одузе Спартп великп део земљпшта п раздаде га ранијим господарнма, објавп градовима сдободу и самосталност, уништп савезе, а у многпм местима оставп македонске посаде. За тпм сазове у Коринт скуаштину свих грчких државица, која закључи општи мир и савез иод хегемонијом македонском. Филип буде пзабран за врховног војводу у рату, којп намераваше отпочети прогиву Персије, и за који су п грчке државпце требаде дати свој део војске. — Тако је сада, ирви иут од свога иостанка, Грчка била иолитички уједињепа али туђом руком и иод туКом влагиКу. 2. Але^сандар Ве^ди^и (336-333) § 19?. Александар. — Фидип пије дочекао Да отпочне рат на Перспју, главни смер његове политике носдедњих годнна. Вративши се у Македонпју, жпво се спремаше за рат, када га, о свадбп кћери му, из дичне освете уби (подстлцањем жене му 0лпмппје?) Паузанија, официр његове гарде (336). На престо дође његов спн Александар (Сл. 48)., да наставп очеве намере. 'И ако тек у својој 20 години, Адександарје већ показпвао ведику даровптост и предузимљнвост. Васиитаник највећег знадца стаСл. 48. Александар Беликц. р ОГ светаЈ Аристотеда, ОН је био потпуно грчки образован ; Хомерове песме биде су му омпљепо штиво ;

бпо је бдаг и ведикодушан, али у трепуцима и напрасит ; жудан сдаве и велпкпх дела, храбар п одлучан, беше дорастао за своје велике плаиове и за тешкоће које би му се на пут сгављаде. § 198. Грчки устанци. — Смрт Фпдипова оживеда је у Грка наде на осдобођење: у Атпни најпре, а затнм у Теби и осталим државпцама јавише се устанпчки покретп (336). Ади се Адександар, угушпв брзо неве династпчке спдетке у Македонији, муњевитом брзином спустп у Грчку, која се одмах умири. У Корпнту затпм обнови савез с Грцима и нова скупштина грчких државпца (без Спарте) избере га за свога врховног вођа (познанство његово с Диогеном). По повратку у Македонију, Адександар најпре предузме војнички поход у околне варварске земље да своју вдаст по њима утврдп и да тамошње народе застрашп, те да не пападају на Македонпју, докле би он водио намеравани рат с Перснјом : дође до горњег Хебра (Марпце), пређе Балкан, надбпје Трпбаде, пређе н Истер (Дунав) п упадне у гетску земљу, одатле се врати у Илнрију (до језера Л.пхнпдског-Охрпдског?) где победи Кедте. Одавде се брзо мораде креиутп награг јер се у Грчкој, на нронесенп глас о његоној смртп, беше иодигао нов устанак (335). За 14 дапа Адександар долети пред Тебу, на јурпш је освојп, па затпм сву поруши (осем Кадмеје, храма п Пиндарове куће) а становппштво као робље распрода (3000 душа за 440 таден. = 2'/, мпдијуна днн.); земљиште градско подели на своје савезнике Беоћане. Према побуњеној Атлни и Александар је благо поступао ; од свог првашњег захтева да му се издаду Демостеп, Лпкург и још неколпцпна вођа народпе странке, доцнпје одустаде. — Адександар се сада могаше, без бојазнп од Грка, спремати за своју велику зампсао: да Персијанце казнп за њпхов некадашњп насртај на Грчку. али да уједно исток прпближи западу, да једпнску образованост пренесе у Персију п да од ова два дотле непрпјатељска света и две одвојене кудтуре, створи једну државу и један народ с грчком образованошћу. На ово ведико предузеће, поред његове дрскости, храбрида га је и слабост персиске државе тога времена. Тамо, после многих нереда у земљи, посде међусобнпх ратова сатрапскпх, буна појединпх обдасти (Мисир, Кппар п др.), посде неколпких дворскпх преврата који су стади живота неколицпну краљева п краљевских нретендепата (§ 88 в, и § 178, а), најзад на престо изнурене Персије дође Дарије III Еодоман (336), баш оне године, када Александар седе на престо македонскп.