Prosvetni glasnik

ОППГГА ИСТОРПЈА

§ 199. Граник (334) п Ис (333). Оставив један део војске и управу над земљом војводи Аитипатру, Адександар се крепе на Нерсију с пролећа 334 год. са 30 000 пешака, п 5000 коњанпка и преброди Хелеспонт (похода Троје). На речици Гранику (334) одржи прву победу над мпого већом перспском војском, у којој јс. бпло п много (20 000) грчкпх најамнпка. После ове крваве битке, у којој Александар мало што није погпнуо (Клит), у његовпм је рукама бпло читаво прпморје М. Азпје. На јачи отпор наишао је само још код Милета н Халикарнаса (Мемнон) а затим му се предадоше и све јужне области (Л.пкпја, ПамФилпја). Идући приморјем Александар је желеодаод Перспје најпре одвојп Грке, који бп му као перспски најампици моглп бптп најопаспији протпвпицп, па се затим упутп северу да од непријатељске војске очисти сву Малу Азију и презимн у Фрпгпској Гордији (,Гордијев чвор"). Одавде се обрне југопстоку, прође без отпора таурпске кланце („кнликиска капија") и спустп се у Кнликију, где га једно време болест задржа (лекар Филип), па се онда код града Иса (333) сукобпс огромном нерспском војском (најмање 250 000 иешака, 60 000 коњаппка; самих Грка пајамнпка 30 000). Ускост долнне за гломазну персиску војску, јунаштво Александрово и његове војске, нлашљивост п рано повлачење Дарцјево допелп су и сада Александру одлучну победу. Поред огромнпх губптака у војспп Дарнје је овде пзгубпо и грдпо благо ; а сем тога, скоро сва породпца његова паде у руке Александрове. § 200. Аленсандар у Мисиру (332). — Посде овог пораза растурп се п перспска Фдота, па се разиђе п ведикп део коинепе војске, а Дарпје иобегне у Месопотамију. Адександар пак настави свој пут приморјем п уђе у Сприју. Понуду Дарнјеву на мпр п уступање Маде Азпје, Адександар одби, па затим опседе Тир, који му се не хтеде предати. После пуних 7 месецн опсаде, великнх напора п напада с мора и с копна, најзад га освоји п сгановништво распрода као робље (332). У јужној Сирији само му још Газа даде јачи отпор, који кад савлада уђе у Мпспр, где га Мпснрци, из мрзостп према Перснјанцима, дочекаше кдо избавнтеља. Хотећи пак да Мпсирце још већма придобнје себи, Александар не само брнжљпво чуваше њихне верске обреде него их п сам пзвршиваше: тога радп походи и оазу Сиву, где га мпсирскп свештеници бога Амона, по старом обпчају, поздравише као сина божјега. Да би пак још боље обезбедио своју владавину над Мисиром, а уједно иомогао зблпжавању и стапању грчке и источних

обра:;овпносгп, Александар заснова на нидском ушћу град п насеобпну Александрију, која временом посга жижом науке и богастиа, и трговачким средиштем међу пстоком п западом, заменившп у томе Тпр и Феничанске градове. § 201. Гаугамела (331) и смрт Даријева. После подужег свог бављења у Миспру, за које је доба организовао управу миспрску (Египћанп, Грцп п Македонцп највипш чиновппци), Адександар се, оснажен повом војском (сада на 50 000), врати у Азнју, п уиутп усеверну Месопотампју, где гачекаше Дарпје с отромном силом (најмање 400 000 пешака п 100 000 коњанпка). Код аснрског села Гаугамеле (331) дође до новог сукоба, у коме Перспјанцн опет буду пораженп. И овде су победи много допринелп лпчно јунаштво Александрово и плашљивост Даријева, којп сада побеже к Егбатани, оставпв небрањене све своје гдавне градове, те се ови је,лан за другпм предаваху. У Вавплону, Сузи н Персепољу задобп Александар грдно благо (на 170 000 тал. = 900 мпд. дпн); Персепољ предаде на пљачкање својим војнпцима а дворе царске запалп, хотећи тпме да освети некадашње рушење грчеих градова н светиња. После одмора од четпрп месеца, Александар се с војском упути на север за Даријем, којп сада с нешто војске побеже дубље у унутрашњост својих земаља. Вез борбе Александар заузе п тврду Егбатану (330), коју начини гдавнпм Финансиским п војнпчкпм средпштем: ту остави државну бдагајну и један део војске с Парменионом, па се опда крене у потеру за Дарпјем, кога. је хтео заробитп и прпнуднти на предају персиског престола, чиме би се, мишљаше, п рат завршпо. Алн се међу великашпма из Даријеве пратње, која се беше свела на малп део грчких најамника, склопп завера, чпји коловођа беше сатрап бактрпски Бес, те Дарпја убпју (код Хекатомпила), баш пред сам долазак Адексапдров. Даријево тедо Александар пошље његовој породицп, која га сахрани у Персепољу. § 202. Догађаји на Ирану. — Док је убнство Даријево на пстоку осујетило једну намеру Александрову, дотде се, на. заиаду, у ово време десио догађај, којп се по њега сретно свршпо. То је угушење устанка, што га је у Педопонезу подигао спартански краљ Агис {III) у жељп да ослободп Грчку од македонске власти. У очајној битци код Мегалоаоља (330), Антпиатар одржи победу; Агпс погине а Грчка се опет умири. И ако је Александар потцењпвао значај ове борбе („бој жаба с ми-