Prosvetni glasnik

општа историја

шевима"), ипак је њен свршетак много учинио да је он могао безбрижно наставити своје ратове по унутрашњем Ирану и из умирене Грчке непрестано добивати нову војничку потпору, место оннх ветерана, који су се, сптп ратовања и плена, враћали богати у домовипу. У руке Александрове падаху једна за другом перспске областп ио Ирану (Парћанска, Арија, Дрангпјана, Арахозија), по којима такође осниваше градове с грчким насељенипима (Александрија Арпја-Херат, Кандахар). Алп већ овде поче јаче избијаги на видик и несугласпца међу Александром и његовим најугледнпјпм војводама. Имајући намеру да зблпжи и ујединп исток са западом, да створи једну државу македонско-персиску, Александар је желео да за се задобије своје нове поданике; отуда стаде угледнијим Персијанцима. давати више државне чпнове, сам поче носити персиско одело, уводити персиске дворске обичаје (проскинезија), образова себи гарду из персиск<? арпстократије и т. д. Све је ово вређало и озловољавало Грке и Македоице, који су овај рат сматралп као великп оеветничкн и пљачкашки поход, и којима је овакав поступак Александров нзгледао као повлађивање варварима. Када се пак ово незадовољство претвори у војнпчкп неред п заверу, Александар казни смрћу многе подозриие ОФицпре и коловођу (?) заверенпчког, младог војводу Фплоту, па без икакве кривице и његова оца Парменпона, једног од најбољих својих ђенерала. После ових немилих догађаја Александар се пожури на север (329), пређе хпндукушке врлети (Паропамиз) па се спусти у Вактријану, где се Бес беше прогласио за краља. Њега лако савлада, па се онда упути даље на с. у Согдијану, пређе реку Окс и допре до Јаксарта, где подпже нову, „крајњу" Александрију (Александрпја Есхате-дан. Коџенд?), а на десној обали речној одржа победу над Скитима. Затим се брзо врати натраг, те немилосрдно угуши народни устанак у Согдијани, и покори многе кнежеве бактриске, па се ту и ожени лепом Роксаном, ћерком једнога од њих. Али се у том крају већ јаче показа и деспотска ћуд Александрова, кога су сплнп успеси и несавесна ласкања ( философ Анаксарх) покварили: ту је (у Мараканди-Самарканду) Александар, за време једне гозбе, својом руком убио заслужног војводу Клита (328), а доцније погубио и Калистена историка и ФилосоФа, сестрића Аристотелова. § 203. Поход на Индију (327—325). Оснажен новим војничким придоласцима из Европе (до 30 000) и великом помоћном војском азиских народа (40 до 50 000), Александар се крене нз Бактријане на ОШПТА ИСЈТОРИЈА

Индију, у коју продре долином Кабула (327) после многих бораба и грдних напора. Утврдив савез и пријатељство с неким пнднским кнежевима (Таксил), Александар пређе с војском Инд и сукобп се с моћиим пндискпм краљем Пором (на левој обали Хидаспа) и победи га; учинив га само зависним, остави му владавппу. Затпм подиже и гу неке колонпје (БукеФалија, Никеја), па се онда упути даље на и. и допре до ХиФаза, најисточније уточице Индове. Али кад хтеде п њу прећп и освајати долину Гангину, војска му одрече послушност, пе хогећи већ даље ићи; све молбе и претње Александрове не помогоше, он се мораде враћати (326). Тада један део војске укрца на Флоту, која ту буде саграђена а остатак пође сувим, обема обалама Инда ка ушћу његову, борећп се уз пут с многпм јуначким племенпма (Александар тешко рањен). По доласку у Индискн Океан, Александар принесе жртве Посеидону (и ту нова колонија) па онда Флоту поверн Неарху, који је поведе Персиском Затону. Копнену пак војску иоделп Александар на двоје: једна се враћаше преко Арахозпје и Дрангијане, где јој је требало угушптп неке немцре, друга, у којој је бпо и сам Александар, обалом преко страшних пустиња гедрозискпх и караманскпх, у којима му пропаде скоро половнна људства (325). Преко Персепоља чрати се Александар у Сузу, где отпоче нови. организаторски посао своје велике државе. § 204. Године мира (325 — 323), — Сада је тек настала за Александра друга и главнпја половина његова рада: стапање двеју култура, мирење Грка и Персијанаца. Да би овоме и сам примером претходио, ожени се (поред Роксане) Барсином (Статиром), кћерју Даријевом; њену сестру да свом омиљеном другу н војводи ХеФестиону, затим ожени на стогину снојпх војвода и официра најодличнијим Персијанкама н Међапкама, а до 10 000 својих војника бољим кћерима нерспским, све их богато дарујући. Па изводећи и даље своју велику замисао, Александар узе у војску велики део Иранаца, обучаваше их грчком језику и македонској војној служби и удружи их с Македонцима у једна војна одељења. Ну због овога му се војска побуни, те је једва умнри: 10 000 ветерана богато обдари и отпусти кућама (325). — Да би пак отворио путеве саобраћају и трговпни те ц мешавини својих народа, поче подизаги нове друмове, чпстити речна корпта, граднги пристаништа, засниваги нове градове насељавајућн их већпном Грцима , главним носпоцима образованости. Усред ових радова Адексаидра је постигла велика жа13