Prosvetni glasnik

ОПШТА ИСТОРИЈА

лост: смрт драгога му ХеФестиона (525), кога је сахранко краљевским почастнма. Своју ведику тугу гушио је грозничавом радљивошћу п све новим плановпма (ошшвљење Арабије, колонисање обале Персиског Затона и др ). Започињући све сам, иокрећућп ц нодстичућњ лично руководећп највећи део ових послова, Александар је наскоро и умро (323), у својој 33 години, изнурен радом и неуредним животом. — Име његово, колико је год познато у нсторијп, толпко је псто пунпло легенде источнпх и заиадних народа кроз читаве векове. 3. Доба дијадоха (323—301). § 205. Дијадоси. — Утпцај Александрова рада осећао се још дуго после његове смрти; његова пак царевина, једва да га је наджпвела. Законита му жена Роксана роднла је Александра Ега тек по смртп очевој, те отуда Александар п нпје зажпвота свога одредпо насдеднпка. Врховне војводе одлуче да одрже јединство државно н престо очувају Александрову посмрчету, али војска нзвиче за краља Александрова полубрата, тупоглавог Филииа Архидеја. После крвавих сукоба међу поједпним одељењима војске и војводама, најпосле се утврди : да војвода Пердика, коме је Александар (као „најдостојнијему") на самртп поверио државнп печат, буде намесник уз оба краља и врховнп управник читаве царевине. Пердпка пак задовољи остале војводе тпме што цм раздаде повезнпчку грчку војску. Устанак одмах малакса, савез се растурп, свуда се опет уздигоше олигарси, који су нагињали македонској владавпни. Атинско прпстанпште (Мпнпхпју) заузе војска македонска, демократска странка, која је све до овог времена управљала Атином и нешто је опоравила, сада буде оборена ; аристократп ојачаше (само богатијпм грађанима буду остављена грађанска права) п Фокион дође на чело атпнске државе. Демостеп да не бц пао жнв у руке, сам се отрова на острву Калаурцјп (322). § 208. Нова деоба (321). — Још Грчка није била добро ни умирена, а Антипатар и Кратер се морадоше кренути у Амју, где већ отпочеше ратови Адександрових војвода. Намесник Пердика диљаше па царску круну те се тога ради ожени Александровом сестром (Клеопатром) чиме узбуии противу себе остале војводе који склопе савез противу њега (Антигон, Аитииатар, Кратер и Птолемеј). Но у Мисиру, куда се Пердика упути да казни једнога од својих противника, охолога Пердику убију његовк Официри (321). У Сирији се тада састапу савезници и учине неке измене у досадашњој деоби Александрове државе. Антииатар буде изабран за намесника те се сада с Александровом породицом

уаути у Македонију, да одатле управља читавом царевином. Од иових власника, који сада добише поједине обдасти, најглавнији је млади Селеук (један од убица Пердикипих), који доби на управу Вавилонију. § 209. Распад Александрове државе. - Мир који наста по овој деоби био је кратка века. Смрт осамдесетогодишњега Антипатра (318) била је узрок новим борбама. Обишав свога сина, обеснога Касандра , Антипатар одреди себи за иоследника старог војводу Полисаерхона, противу кога се сада подиже незадовољни Касандар ; уз онога пристану једне (Птолемеј и Аптигон), уз Касандра друге војводе и борба се распламти и по Азији и Европи. Касандар најједине области на управу. Али се убрзо међу овпм делиоцима („дијадосима") Александрове државе отвори читав ннз крвавпх бораба и злочпнстава, а све то заврши распадом велике царевине на веће и мање државице, с новим династијама од Александровпх војвода. § 206. Главнији дијадоси. — Велика Александрова држава бпла је подељена на некаквих 30 ђенерала, међу којима су били ови најглавнпји: Антииатар п Ератер, којима остаде управа над Македонпјом и Грчком; Птолемеј , Лагов син, доби Мисир; старн Антигон задржа највећи део Мале Азије (Велнку Фригију, Ликију, ПамФИЛПју) где га је још Александар, одмах по освојењу тих крајева поставио за управника; Аизимах доби Тракију и Битинпју н т. д. У источнцм областима остадоше већином сатрапн домороци, које је још Александар испостављао. § 207. Ламиски рат (323—322). — Глас о смрти Александровој још је један пут оживео грчке наде на ослобођење. Скоро цела Грчка намах се узбунн а средпште читавог покрета и сада би Атина. Одмах се скдонц савез (Етолија, Акарнанија, многи пелопонескп п тесалскп градови) коме се Атива пстаче за вођа. Атински војвода Л.еостен отпоче борбу по Тесадији, куда се из Македонпје с војском упути Антппатар да устанак угуши. После неколпко сретних сукоба, Леостен опседне Антипатра у граду Ламији (отуда Ламискп рат). Алп Македонцпма дође у помоћ из Азије војвода Кратер н у битцп код Кранона (322) надбију сапосле остаде победилац у Македонији и Грчкој, па се докопа и краљевске породице ; Александрову мајку, седу Олимпију, погуби, осветив јој се тиме за убиство краља ФилипаАрхидеја и његове жене , а Роксапу и сина јој затвори у Амфипољ . У Азији пак стари Антигон оста победилац над свима својим противницима и поста господарем скоро свих азиских области. Противу силпог Антпгона удруже се сада остале војводе (Касандар, Птолемеј, Селеук, Лизимах и др.) и рат отпоче с новом жестином (315). После неколико година борбе, утврди се мир, који је трајао врло кратко, па се рат настави с новом огорченошћу. Касандар најпре уби