Prosvetni glasnik

99

13*

Роксану з сипа јој (311) чине уништи закоаите представнике државног јединства, а остаде војводе нобише и остале чланове Александрове нородице (Полисиерхон другог сина Александрова и Барсинина: Хераклеја, 309 ; Антигон : сестру Александрову, Клеопатру 308). Тада се војводе један за другим прогласише за краљеве (306), а борба се и даље настави. Да би Грчку отргао Касандру, Антигон пошље у Атину ј (још 307) с војском и флотом свог младог и јуиачног спна Димитрија Полиоркета, ко.ји, обећав слободу и демократску управу Атињанина, успе да из Атине прогна Димитрија Фалерца, који јс твоме у име Касандрово управљао неколико година (318—307), и за које се време Атина брзо опора ила те ностала опет стециштем грчких ФилосоФа и уметника тога доба ( философ ТеоФраст, писац комедија Менандар, сликар Протогеп). Ну на скоро мораде Димитрије Полиокрет. на позив очев, оставити Атину, јер се на истоку отворише иове борбе. После сјајпе победе Дпмитријеве на острву Кппру (306, од кога времена и доби надимак »Полиоркет«), које оте Птолемеју, противници његова оца наново напрегоше све своје силе и након мпогих сукоба пајпосле дође до одсудне битке код Ипса (301), где савезници победе; 80-годишљи Антигон опгибе а син му се Димнтрије с пешто војске бегством спасе у Феникију, која му с Кипром једино и оста у власти. Победиоци тада поделе Антигонове земље и Александрова се држава распаде за навек на неколико држава и државица (еишони). 4. Епигонс^е дрдаве § 210. Ве^е државе епигонске, — После пуне две десетине крвавнх ратова пзмеђу Адександровпх војвода, најпосде се његова велика царевина распаде на три велике (Сприја, Мнсир, Македонија с Грчком) п неколпко мањих државица (по М. Азијп). Борбе се продужише још за неко време и то у главном на земљишту македонскогрчком, где Антигонов спн Диаштрнје Полпоркет покушаваше да отме вдаст Касандру, сину Ан- I тнпатрову (§ 206). Ну за живота овога, Полиоркет не имађаше велпкога успеха, али кад Касандар наскоро умре (297), а његови се синовп завадише око престола, Димитрије успе те завлада ј Македоиијом и Грчком (294). Истина да Македонпју убрзо изгуби, те она за кратко време (288—279) променп три господара (епирског краља Пира, трачког краља Лизимаха и једног мисирског краљевића Птолемеја Керауна ), ади је доцније опет поврати његов син Антигон, те ту и заснова своју династију АнтигоновиКа. У Сприји и Мисиру пак за све време трајања ових држава, остале су династије њихових првих основадаца, Селеука и Птолемеја (§§ 206, 208). § 211. Сирија (323—64 пре Хр.). — Без мало све земље којима су некада владали персиски Ахеменовићи, сада су оиле у рукама Селеуковића. Али поред све војнпчке и политинке нодобносги осиивача ове државе (Селеука I) и неколицине његових последника (Антиоха III Великог, 224 -187),

они нису имали довољно снаге да спрече одвајање поједииих удаљенијих крајевд своје државе. Тако се од Сирије врло рано (308) и врло лако издво.јила Индија, где је раџа Чандрагупта ујединио велики део индостанских краљевипа (§ 97, а). На пола века за тим (256) подигоше се Парћани под својим вођем Арсаком, те издвојише читав Иран пз државе Селеуковића; овима у власти оста Сирнја и Месопотамија, и јужни део Маде Азије. Престоница им је била Антиохија (на Оронти), коју је иодигао још Селеук I (назвав је именом свога оца Аитиоха), и која се такмичила с Адсксандријом лепотом својнх зграда, својим научним збиркама, уметничким делима и т. д. Од других градова, што су их Селеуковићи подигли, знатнијису: Селеухија на Тигру, главно средиште грчке образованости у том крају и Падаира. - Смањеном и ослабљенои Сиријом вдадади су Селеуковићи (чија је иоквареност и породичко убијање бшо главни узрок наредима и државнол опадању) све док се нису Римљани умешалн у међусобице ових источних државица те Сирију огласили за своју област (64). § 212. Мисир (323—30 пре Хр.). — Већ сам положај Мисира такав је да га је бидо лако издвојити из македонсве царевинешто се и десидо одмах по сирти Алевсандровој, под његовим војводом Птолемејем, сипом Даговим. Земаљско богаство, сретна мешавина нових досељеника Грка и Македонаца с културним Мисирцима,мудрауправаПтолеме,јевића (Лагића) учинили су брзо Мисир једном од најнапреднијих земаља тога доба. Чувајући старо уређење и обичаје мисирске, радећи на зближавању Грка и Мисираца, помажући трговину и индустрију, прикупљајући у свој двор научнике и књижевнике грчке (Теоврит, Кадимах), Птолемеји стекоше великих заслуга за ново ојачање грчке кудтуре и ширење њено по Мисиру. Сва се трговина међу Европом и Азијом упути преко Мисира; његова престоннца Адексавдрија носта трговачким средиштем тога времена: Феничанским градовима она нреоте сву трговину, Атини сву славу културпог огњишта светског (»адексапдрпска периода«). У погледу трговине, радиности и богаства једва да су се с вом тада могди такмичити Картагипа и острво Род. — За овако пагао напредак мисирски веома су заслужна три прва Дагића (Птолемеј I Сотер, 323—285; Птолемеј II Филадедф 285 — 247; Птодомеј III Евергет 247—222); из тога је времена Фарска кула светлиља, тада је обновљен стари канал међу Нилом и Црвеним Морем, тада је заснован музеј и александриска библиотека, која је доцније бројала на 700 000 рукописа. — Ну после .једиог столећа напредовања и Мисир поче опадати. У борбу Птолемејића са Селеуковићима око Сирије, уплетоше се Римљани те и Мисир подвластише (30 пре Хр.). § 213. Македонија с Грчком (328—146 пре Хр.). — Посде дугих и крвавих бораба најпосде се у Македонпјп утврдида вдададачка доза АнтигоновиЛа (277). Но изнурена многпм ранијим отмичарским ратовима, насртајем Кедта (279 — 278) којн нагрнуше и опустошише читаву Македонију п Средњу Грчку (оснпвање Гадатпје у М. Азији), осдабљена непрестаним исељавањем на исток, Македонија је бида најсдабија међу трима ведиким државама еиигонским. Отуда су Антпгоновићп с тешком муком одржавади под својом вдашћу грчке државице, код којих се, поред све сдабости и не-