Prosvetni glasnik

100

ОПШТА ИСТОРИЈА

моћи, никад није гасил.а тежња за сдободом. И тек што би се македонска војска, но угушењу каквог устанка у једном иди другом грчком граду илп обдасти, повукда на север да одбрани Македонпју од упада каквог варварског народа, у Грчкој се, опет јављао покрет за ослобођењем: на једном бп крају Грци обориди македонску странку (већином одигархиску), на другом би прогналп каквог македонског градског управника са македонском посадом п т. д.; то су били обичнп догађаји којима је пспуњена грчка псторија овога времена. § 214. Етолски и Ахајски Савез. — Овако осдабљени Антигоновићи нису могли спречити да се у Грчкој (око подовине III ст.) не створе два савеза: ЈЕтолски и Ахајски. Етолцн се сада ирвп пут јаче истпчу у грчкој историји ; ади повучени у своја брда, природом одвојени од осталих сународника, онп су и сада још биди подуобразовано племе, које је своје јединство и своју снагу трошидо на наспдно подвлашћпвање и пљачкање околних области. Много је важнији бпо савез (10) ахајских градова, који се нарочпто уздиже и ојача када му се придружи и град Сикион, и када за председника (стратега) савеза би изабран млади ц даровити Арат, који је (од 245) за читавих 30 година био душа савеза и главеи руковођ његовпм посдовнма. Радећи на томе да у Ахајски Савез увуче што више грчких државица (иарочито из Педопонеза) те да тако оснаженој Грчкој очува самостадност и сдободу, Арат је некодиким градовима (Арго, Мегалопољ и др.) помогао те прогнаше своје тпране („нова тиранија'') и уђоше у савез; други пак грчки (градови Коринат, Атина) отераше македонске посаде иа се такође придружише савезу. Али ово ширење савеза наиђе на јак отпор у Спарти, која се у ово доба нагдо окрепи реФормама своја два мдада и родољубива краља. § 215. РеФорме спартанских краљева Агиса (IV) и Клеомена (II). — Дугим исторпским развитком у Спарти се беше са свим изменио стари „Дпкургов устав" (§§ 123—125). Непрестаним ратовима дорско је пдеме било толико сатрвено да је сада правих Спартанаца (дорског порекла) било једва неколпко стотпиа (700) људи. Укидањем закона о неотуђивостп баштина (посде Агезидаја) сва спартанска пмања дођоше у руке једне стотине дорских породпца, код којих је сада бпда и сва државна власт. Да обнови „Ликургово доба", да поврати стару „једнакост" у имању а с њом и стару простоту у животу, и отпоче своје реФорме мдади краљ Агис (IV), када у својој 20 години

дође на иресто спартански (245—241). Сиромашнпјим грађанима опростп дугове, предузе нову деобу земљишта и раздаде га перијецима, хотећи их тиме уздићи у спартапске грађане. Овакав његов рад веома узбуни спартаиске одпгархе, који га најзад осуде и убију. — Ади се с његовом смрћу не прекиде реФормовање спартанске државе; његов посао настави посде некодпко година, на много широј основп, мдади и даровити краљ Клеомен (235—221), син највећега Агпсова протпвнпка (краља Леоннде II), кога наследи на престолу у својој 19 години. Идућч обазривпје свом циљу, Кдеомен хтеде пајпре да створи себа одану војску, чега му ради ваљаде отворпти рад с Ахајскпм Оавезом. И кад одпста добро уреди своју најамнпчку војску, у некодиким сукобпма надбп Ахајце, врати се нагло у Спарту и ту отпоче насидно изводити своје реФорме: побије еФоре и укпне еФорске чпнове, прогна 80 одигараха, одузе имања богатим породицама, подеди га на једнаке дедове и разда сиромашнијим грађанпма, и мпогпм перијецима даде спартапска грађанска права, чпме војска спартанска опет порасте на четири хиљаде хопдита. Извршив ову реводуцију, Кдеомен поче сада радпти да Спарти поврати стару хегемонију над читавпм Пелопонезом, са чега мораде доћи до новог рата с Ахајским Савезом. Тада Арат погази сву своју прошдост и противу Кдеомена позва у иомоЛ Македонце. Тадашњи македонски намесник (мдадодетног краља Фиднпа III) Антигон Дозон, једва дочека ту придпку да Грчку опет доведе под македонску вдаст, па се с великом војском (20 000) крене на југ, где му се придруже Ахајци и њиховц савезницн те у крвавој битцн код Селазије (221) надбије Спартанце под Клеоменом. Македонска се моћјош једном утврди скоро у чнтавој Грчкој(без Етолије). Кдеомен је као Сегунаи самоубиством завршио свој живот у Мисиру (219) а Арата је у Ахајском Савезу доцније (213) достојно заменио родољубиви Филопемеи („посдедњп Грк"). — Ади се у ово доба са запада већ прнбдиживада сила, којој ће убрзо поддећи и Македонија п Грчка: Римљани су се већ хватадп Бадканскога Подуострва и није протекдо ни пола столећа а оне су обе ностаде римскпм провинцијама (Дозонов посдедник, Фидип III надбпјен код КиноскеФале 197; његов син Персеј код Пидне 168). Македонија је постада римском обдашћу 148, а Грчка као „Ахаја" 146. § 216. Мање државе епигонске. — Осем три велике, било је у М. Азији још неколико мањих државица, које су постале распадом Александрове даревине. Оне су најпре биле већипом делови већих држава (Ангигонове, Селеукове) док се нису временом издвојиле у засебне државице, користиће