Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

затт епћап»еп(1еп Мавзе, -№е1сће аи! (1ет БигсћзсћпШе, аиз Мазсћеи ћев1ећетк1еп бетећеп аћпНсћ 184, пепп! таи 2е11§е№еће 0 (1ег О-е^теће (соп1ех4и8 се11и1ови8). Мало даље уз деФинидију прозеехима налази се: „У ^шр^ од конопље просенхимске су кљетице врло дугачке, а у влакну од иамука још су дуже (2, 5—3 см.)" У обичном говору влакна конопље, дана и т. д., исто су оно, што и влакна памука, јер се и једна и друга употребљавају за тканине. У анатомском смислу то није све једно. Влакна конопље, лана, коприве, и т. д., постају у биљу из прозенхимских ћелија, а саставни су део ликиних сноиића стабла, док влакна памука нису ништа друго до епидермске длаке памучног семена. Погрешно су двФиновани исудови: „ Цевице" или сгЈдови (тазсићае или таза); — то су врло узане, без прекида цевасте шупљине, које спроводе обично ваздушне материје, а постају: кад се горње и доње преграде (зидови) паренхимских кљетица апсорбују илп истроше." — Судови нити спроводе обично ваздушасте материје, нити постају из паренхпмских ћелија, нити су без прекида цевасте шупљине. Они, истина, могу бити у извесно доба и у извесним приликама испуњени ваздухом, али они нису елеменат за спровод, циркулацију, гасовитих материја. Судови сироводе воду и у њ 0 ј растворене матернје. Сва деФИнитивна ткања, па п судови, постају из генератпвног ткива, камбијума. Ресорпција трансверзалних зидова појединпх ћелија може бити потпуна или непотпуна, а може и да је не буде, те су према томе судови: савршени или несавршени, т. ј. могу бити непрекидни, или могу бнти испреграђивани дијафрагмама. После овога долази набрајање разноврсних судова, од којих се ни једна врста ближе не опредељује, но се само напомиње, где секоја налази. Тако н. пр.: „ Саиралнс цевице (таза зр1гаНа сл. 6а) — у млађим деловима стабљике а највише у дршци". Ових сниралнпх судова пма много више у лпшћу него у дршци. За друге нема ни тога, но се упућује на слике, за које се не зна да ли су оригиналне или су узете из каквог туђег дела; н. пр.: „мрежасте, (т. геИсиШа) и стеиенасте (т. зрНаН1'огппа, (сл. 7. а и б)" и т. д. Површно, нетачно а и погрешно говори о васкуларним снопићима и међућедичним просторима. За ове последње вели, између осталога, да постају и кад се „кљетице развијањем уједно сливају анастомозирају (сл. 11)"!? За овим одмах, а без икакве везе, долази једна реченица, која почиње: „На епидермису.... налазе се бушљике, које се зову иори или иоруси (сл. 12 — беић. Н§. 444 и 445 и ЗсћШт§ стр. 6 %. 12)"; а тек доцније, за овим, почиње одељак о епидерму. прооввтни гдасник 1895.

25

Доцније, при говору о епидерму, помињу се поново „поруси", где се налази, да су то: „бушљике, кроз које удисују и издисују биљке гасовиту храну", „а кроз њих улази ваздух у интерцелуларне просторе." — Кад се на овом месту говори о стомама и њпховој везп са међућеличним просторима, зашто ће онда она горња реченица? 0 структури стома нема ни номена, него одмах ирелази на разноврсне епидермске израштаје, што чине биљну одећу. Плута и ситатсто ткиво никако се и не помињу, као да они нису деФинитивна ткива, која се у биљу налазе. Део о органима није боље обрађен од ћелије и ткива. Код корена, који разликује на жиличави и прави корен, наћпћемо: „Жиличав корен развија се и онда, кад мекано дрвеће (бзову, врбу, и т. д.) или шибље (лозу, дуњу и т. д.) размножавамо сађеницом или садницом (1а1еаили Шео1а=ДТеск1т§)". Упоредимо ово са његовом дефиницијом жиличавог корена (га<Лх Нћгоза или саезрИозе): „То је врло кратак корен или коренов врат у монокотиледоних биљака, па бокорасто се из њега развијају многобројне, више или мање кончасте жилице; н. пр. у НогДеит ти1§аге, јечма, сл. 17. б.)." — Из овога се види да писац сам себи противуречи, јер оно горе побројано биље нити спада у монокотиледоне, нити оне жилице у садници пзбијају из врло кратког корена или „кореновог врата-" Оно, што г. Дрногорац назива жиличавим кореном у садница, то су латерални или, као што их систематичари називају, адвентивни корени (га*Нсе8 ас1теп1Шае), који могу да пзбију из стабла, гране или листа. Слично овом наћи ћемо и код стабла. У подземно стабло рачуна и луковачу (ћи1ћиз); међу тим у самој њеној дефнницији противуречи сам себи: „то је љускама омотан пупољак на врло кратком и плосном подземном стаблу..." Исто се то може приметити и за лозице (11а§е11а), које узима као леторасте пузећег ризома (г1тота герепз); а мало даље вели: „летораст, који се из пузећег ризома или из дна правог стабла (надземног) развија..." — Према овоме, а по месту, одакле избија лозица, она се не би могла разликовати од слеии&а (з1о1о), који такође избијаиз пузећег ризома. Панчић (в.Фл. Ок. Б. V изд. стр. 26) пак вели: „лозице избијају на доњем крају надземног стабла а слепићи избијају из подземног стабла." За кору дрвеног стабла вели да има 3 дела: ,,а.) еицдермис, — омотава и чува луб; б. луб { Фелодерма) је иајдебљи корин део, сочан је (има 4