Prosvetni glasnik

РАДНј а ГЛАВНОГА

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

дубне киселпне, <%ме и смоле) па чува лику; в) Лика (Ићег) је жилава и врло важна, јер: сироводи рану из лишћа у све делове бил.ке." — Шта је то луб, а шта ли је лика? Из горе наведеног ништа се о томе не може дознати, сем да једно друго чува, а пређе није било говора о томе. Зар само у Фелодерму има „дубне киселине" и смоле? Зар лика чини саставни део коре? Најзад имало бн места тражити, да се објасни, кад је већ говор о структури стабла, каква је ова структура у зељастог биља. При говору о сламци и иауљу (сактпиа) говори и о листу, деФиниш ерукавац, везицу листину, и ако је у овом одељку говор о сгаблу! Доцније, говоре}>и о листу, опет се враћа на одредбу горе поменутих делова листа. Исто то вреди и за гранаве либеро-лигнозних сноиића, о којима је већ напред било говора. У одељку о цвету налазимо: „Различна имена за цвет. По саставу поједпних делова, — цвет може битн: 1) арост, 2) комиозитан или сложен (у комнозита) и 3) класак (у граминеја и циперацеја)." По свом саставу цвет је потпун, непотпун, хермафродитан, и т. д.; а по кроју и положају својих делова он може бити правилан и неправнлан. По саставу, дакле, никако не разликујемо цвет на прост и сложен. Само по начину, како су цветови поређани по стаблу, можемо разликовати цветове на усамљене (просте) и удружене — цваст (сложене). Компознтан цвет није усамљен, него је то гомила цветова, поређаних на штитасто-задебљалој општој петељци, а тоје цваст, каоштосезна. Према томе г. Цреогорац одваја „композитан цвет" од цвасти. Од свега, што се за овим још говори о цвету. ја ћу навести само дефиницију перигона, да би се видело, шта ће се доцније, по г. Црногорцу, рачунати у перигонске биљке у опису племена по природном систему, а шта у III раздељку : „ Неиотаун цвет (11. тсотр1е1и8 или топосћ1атус1еиб), друкчије иеригон или иериантија (реп§отит), т.ј. без чаше или безкрунице; — обично је различно обојен и каже се: цветоликаст (11. согоПЈпив), а ако је зелен или сушан, каже се иериантија. Овакав цвет имају биљке, које се кажу: иеригонске, куда долазеМо110сћ1ату<1еае и МопосокуЈесктае." (11 т.в.) Обратно оном, што напоменусмо за композитан цвет, којп је издвојен из цвасти, налазимо усамљепи цвет међу цвастима: „Цваст (шЛогезсепИа). То је гомпла цветова различо поређаних и удружених или груписаних око горњег стабловог дела, који се каже: цветно вретено (гћасМз)."

„Ретко је, да на стабљици стоји само 1 цвет, и каже се: усамљен, п. пр. у ОепоЉега Мептз (сл. 204— 1,еит8 250), Рапз (сл. 205— Пецић 11 §. 252), ТиПра (сл. 205)1 Пец. 11§. 242) и т. д." Између осталога овде ваља још напоменути, да међу цвастима налазимо и главицу (сарНи1ит), где стоји: „Главица у композпта насађена је па врху задебљалог цветног вретена." — Шта значи ово ? Пређе се детаљно изучава композитан цвет за себе, а овде налазпмо. да композите имају главпцу; међу тим нпгде се не износи разлика између композитног цвета и главице у композита! При говору о семену налазимо : „ Семка, семе (ветеи) је: потиуно зрео у оилодница ембриоа (биљски заметак, клица), из ког може, у повољним приликама, нова биљка да израсте.* — Сем тога, што је ова деФиниција семена погрешна, излази и то, да гимносперме не би могле имати семена. Одмах за овим долази : „На семену се може да разликује семеница и језгра." „а) Семеница (нрегпнхЈегппк) је: спољни семенов омотач, кашто врло танак и гладак." „ б) Језгра (пис1еи8) је: унутрашњи најважнији семенов део, омотан споља семеницом, и састоји се свагда из ембриона или клице, а кашто има и беланце " Сравнимо ли ово двоје под а) и в) са деФИницијом семена, видећемо да „семеница" (јер она одваја клицу, ембрнон), није ништа друго до оплодннца! Међутим доцније налазимо да гимносперме имају не само семена но и плода. Шта више видећемо, да је плод гимносперама истоветан са плодом брезе, јове, и т. д.!? „ Шешарица (сопиз, з1гоћПиз) или шешарка је плод, који је постао од женске маце, у које се цветно вретено и љусне стврдну или сдрвене, а у сваком пазуху од стврдле љуспе стоји по 1—2 наге прашнице, које су обично крилате, н. пр.: у брезе (сл. 320— Пецић П§. 149) бора (сл. 321 — Пецић 270, в, д), јеле (322— Пецић 268; г, д.), смрче (сл. 223— Пец. 267; г, в) а у јове (А1пиз) су прашни це ситне и без крила." — Плод у гимносперама може се узети да личи на плод неких аментацеа, али само по томе, што код обе ове групе плод постаје од женске маце, с чим престаје и сва сличност, а о ндентичностц не може ни бити говора. Разлика, и то врло велика, је у томе, што у шишарице (сопиз) код гимносперама у пазуху здрвењених брактеа стоји наго, већином крилато, семе ; а код аментацеа (јове, брезе, и т. д.) не стоје крилата семена но ирави илодови, драшнппе и ли ак$шије.