Prosvetni glasnik

1'АДЊА ГДАВНОГА ПГОСВЕТНОГА САВЕТА

45

Међу овим бмљкима има некодпко за које се у „Ботаничару" тврди, да расте и око Београда. Ја сумњам да је ппсад те биљке око Београда брао, јер да их је доиста налазио, он бп бар по који стручак од тих биљака оставио у хербару друге београдске гимназије (у којој је он доста дуго службовао), те да на тај начин свакога увери, да те биљке доиста у околпни Београда расту. У „Ботаничару" је написано да „Жагтвиз роШсиз I/. 826 б), овчпца, бела зеленкада, расте у шуми иза „Ајдучке чесме" } Кошутњаку и на брду иза Кравјих стаја у Топчидеру." ,Ова биљка јако милује јужније иебо, те с тога и не верујем да расте на поменутим местима. Описат је, као нова биљка за Фдору Србије, и Еггпиз а1ргпиз I,. (540) На Беђировцу идући од Брзећа ка Сувом Рудишту и т. д." Сумњпво је да је ову биљку писац „Ботаничара" у Србији брао, јер је то адппска биљка, а код нас нема тако високих брда као што су Адпи. А да је нпсац „Ботанпчара" доиста ту биљку на Копаонику нашао,

онога чданка, који је печатап у „Наставнику" а под пменом: „Путовање наставника и ученика II београдске гимназије ио Србији 1889. године." Што поменух за ове две биљке вреди п за све остаде, које су у „Ботаничару" као новезаФдору Србије наведене и оппсате. У овоме саставу оппсате су и неке баштенске биљке, ади није описата велика већина од оних биљака које се у Србији по градинама и градинпцама гаје. Кад је већ писац узео описивати н баштенске биљке онда је требало све такве биљке прпкупити и оппсатп, јер ни мало нпје оправдано то што је само неке од њих навео и описао. 10. Видесмо да су у „Ботаничару" онисате п наведене неколике биљке, за које се до сада није знадо да у Србнјирасту. Ади у томе саставу нису оиисате нити наведене многе биљке за које поуздано знамо да у Србији расту, јер су описате у србијскпм Фдорама. Имена тпх биљака су ова:

он би је свакојако објавио у ботаничком одељку Описат у Флори окодине Београда, V. издање 1888. год. „ „ „ кнежев. Србије 1874. ј

1. ^азШгНит апсерз \^а1ћћ. 2. АгаМз бегагсИ Иезк. 3. „ НаИегј Б. 4. А1у88ит огЈеп1а1е Аг4. 5. „ \\'1ег2ћ1ски ИеиН'. 6. В1ап1ћи8 ро1утогрћиз М. В. 7. 8а §1па ћгуоМез Ргоећ1. 8. Ргипиз Иаигосегазиз, зедениче, 9. ЗахНга^а 01утр1са Во1зз. 10. Егупдтт р1апит И. 11. Реги1а§о топНсо1а В01З8. 12. Сизси1а 1ириН1огппз Кгоск. 13. ГлпагЈа КЈ88апа Ре1го\'. 14. Тћутиз тои1апиз К. 15. „ соШпиз Ж К. 16. Маггићшт РаппопЈсит С1из. 17. 1пз зегМса РапС. 18. Сеи1ипси1и8 нипјтиз И.

Сем ових има још 40 специја биљака које су нађене у Србији и које су одређене, проучене и смештене у хербаријум Вел. Шкоде, ади већина тих биљака није до данас нигде објављена. С тога је писац „Ботаничара" могао а и требао уврстити и те биљке међу остаде и описати их у своме саставу. Ну, он то није учинио. 11. У овоме саставу налазимо тушта и тма српских имена уз биљке, које су у „Ботаничару" наведене п описате. Међу тим многпм именпма су-

„ ГЈег К1гзсћ1огћеег 111 ВисГозкеп \<ои ВегћГеп. Оппсата у „Додатку" Фдори кнежевине Србије „ „ Флори околине Београда, V. изд. „ „ „ кнежевине Србије. „ „ „ окол. Београда, V. изд. „ „ Додатку Флори окол. Ниша. „ „ Флори окол. Београда.

„ кнежев. Србије. ,. окол. Београда I изд. „Наставнику" св. VI. за 1890. годину. срећемо се и са неколиким од оних што су их Л.азић, Вук и Панчнћ по народу скупили. Повише је тих имена узето из „Додатка Флори окодине Ниша." А највише има оних имена, која се налазе у Ботаници г. К. Црногорца. Нека опет од тих бпљних имена у овом се саставу први пут објављују. Ја сам слободан упознати вас са 2 —3 таква имена. Боси.љак дивљи крупан — Са1атт1ћа оШстаПз. Босиљак дивљи ситан — Са1атш1ћа Асшоз. Видока тарена — Еирћга81а оШслпаНк.