Prosvetni glasnik

Просуж — КосћЈа агепапа. Нросуш велики — КосћЈа ргоз1га4;а. Пораслица — Егисаз^гит е1оп§а1ит и т. д. Ја бпх рекао, да наведена пмепа биљака (као и многа овде ненаведеаа) ннсу из народнпх уста покупљена. Према томе имепа нису народна, већ су само својипа пишчева, а дај бо?ке, да их нико од њега непозајми! Желети је, да свакоме нашем књижевнику, особито онима којп о нрироднпнама пишу, стоје вазда иа уму опе Панчићеве речи: „Немојмо претерати у ковању речп, већ дај да брижљнво збирамо п.верно да бележимо." („Ркбе у Србпја" стр. 49). 12. Свака наука има свој особит језпк. А све те речи скупа образују терминологнју те науке. Па и наша Ботаника има своју терминологију, коју је Панчић створио а д-р С. Петровић донекле утврдио, јерјесе ион држао Панчићевих термпна при оппсивању биљака у својој Флорп околипе Ниша и другим списима. Кроз дела овпх двају наших ботаничара та је терминологија стекла право да се зове: српска ботаничка терминологија, а која је прегледно изложена у Флори околине Београда стр. 2—55. Писад „Ботаничара" нпје се држао те терминологије при иисању свога саетава, већ је неке термине сам кројио, а многе је опет незгодно узајмио из хрватских књига. Под бр. 110 у „Ботаничару" пише : „Круничини листићи на двоје депљени Сегав1;шт Б. Круннчини листићи недељени 111." Термини цеиљен и дељен овде су узети као синоними и требало би да имају истоветно значење. А у Панчићевој Флори околине Београда, V издање, стоји ово на 20 стр.: цеиљен (Дззиз, Миз), ако урези не иду до половине диста; дељен (рагШив), кад урези иду даље од половине листа. Под бр. 866. „По две четине излазе из једног рукавда." Нашем писцу је дакле четина и лист једно исто. Он је ваљда заборавио, да наши Горштаци четином називају гранчицу од бора, јеле, оморике н т. д., која је обрасла мноштвом листова. Под бр. 959 „Биљке са папусом, само гдекоје су без папуса 960." Перница (рарриз) је снопић ситних длака или чекињица, које су међу собом паралелне или мање више днвергентне, п завршују неке плодове или семке. И онда се не сме рећи „биљке

са или без папуса", већ би требало писати: биљке, чији је плод завршен перницом и т. д. Даље наводимо још неке термине пз „Ботаничара", а који се не налазе у ранијим делима нз наше Флористике. Тако: перчинић (са1саг, оструга), лупине (љуска пуца на 2 лупине), дугопетељкава, са бокова брптка (спљоштена), смотава, а треба усукује, нресјек а треба окде, цвеће згомилано (124), осаћ = ртаст лпст илп лист завршеп боцком; литће порубљено (132); стабљика пљоштасто 4 ћошкасто; коленчаст (240); рашљика или осаћ (244); „најгорњп шлемаст или кацидаст (налпк на кукуљицу, капуљицу, кацпду или шлем: §а1еа или савз18) пли је продужен у један перчинић (остругу или мамузу (263); Фишечпћ (272); водоживе биљке, сувоживе бпљке (518); нерваста гредица (559); цвеће у ољвпни пли тулузу (625); нолегле па коленчасто устају (648); клаеак изгледа као креслица (мала креста) или четкица за чишћење зуба (701); бпљка утопљепа (730); по средини уздуж пругом или павтом (785); клпјавац или котиледон; тачкица или бушљичпца (866); подбочен са 3 цветоликасте љуспе (868); комишка (сог4ех шшз ји§1ап(Нб); перигонје као копања цеваст (874); штра#та; приперцц кратки и љускасти; чешерак; шпбљаста паразита; длачаст папус; сржне зрачине (898); папус или перишан; пуне млечастог сока (358); блеђаст (983); местичаво (987); бнљка куждрава; по бакчама; ћелаве=ахеније без пернице; н т. д. и т. д. Курвин град пише Корвин град; за Столове пише „на зап. страни Чачанског Стола" и т. д. На више места у место озбиљног и научног описивања наћићете право ачење, те то још више квари цео састав, који је сувише површно и одако израђен. Натпис овога састава не одговара п његовој садржини, по којој би му нре доликовало име : Флора Краљевине Србије. Главном Просветном Савету у Београду 15. децембра 1891. године на услузи Жив. Ј. Јуршпић проФесор у II беогр. гимв. Савет је одлучио: да се ови реФерати усвоје, и према њима да се дело г. Црногорца не може примити за оно, за што је нонуђено. Г. г. реФерентима одређен је хонорар сваком по (80) осамдесет динара. С овим је свршен овај састанак.