Prosvetni glasnik

86

ГАДЊЛ ГЛЛВНОГА ПРОСВЕТПОГ САВЕТЛ

„Без новчпћа нема Форинте" (54). Јевреј цуне варалици коју круну (42). „Слуга стере стељу (место ностељу (стр. 61). Да му уцијепч (улије) у срце благородна чувара," „Људи одлазечва^сајмове (месго вашаре) н пијанн се враћају кућп" (етр. 153). в Многи домаћип осетн тај расап (место раскош. расипање) у кућп" (138). „Служно је код Јеврејина као гончин (који гони стоку") (135). „Нема. ни потуре у џепу (32). Није имао ни једне једите шибице (палидрвца) (стр. 61). „Ето откуда толико лажа, варалица, татова" (лопова) (стр. 64). „У Сријему око цесте су посађене шљиве и друго воће" (стр, 40). „Да се шљива устргне (узабере) (стр. 40). „Знак дивљег нехришћанског одгоја 1 ' (васпитања) (стр. 40). „Деца долажаху к њему без запрпјеке (стр. 78). Малишу жидова уче (29). „Имао је згоду да осјети'-(88). „Ружнојечути у хришћан. кућама већ иза зоре мјесто молитве тучу запомагања (26). Адвокати завлаче (отежу) парнице (173). Осим овога има још и много других провинцијалних речи, као: подбулпјех (очију) (стр. 18), господарство (место земљорадња), тежаклук, тетура (посрће), бучне забаве, власторучно, арак паппра, пијанчовали, пијанчују, одврате му (место одговоре му), дрзовитост, охолице (охолих људи), тучњава, инославље, пипе (славине), лихвар (који даје под интерес новац), љенчарење, извина (извинење), свила н самет, гувно и штагаљ (173) и т д. Но не гледећи на више указане недостатке, књига „Хришћанске врлине" опет би могла доста користити српској младежи, нарочито ако би писац имао могућности да поменуте недостатке исправи. 3. децембра 1894. г. Београд. Петар С. Протић проФ. Богословије Савет је, с погледом на то, што је ово дело познато и неким члановима Савета, одлучио: да се исто препоручи за књижнпце основпих школа. Г. Бротићу, као реФереиту, одређен је хонорар у тридесет (30) динара. XI Прочитани су реФерати г.г. Свет Гавриловића п Анте Голубовића о књизи: „Пољска привреда", од Иаје Тодоровића—Ђаковчића.

РеФерат г. Гавриловића гласи: Главном Иросветном Савету. Са актом Главног Просветног Савета, СБр. 91., од пр. годиие, према решењу на његовом 573. састанку, и ја сам почаствоваи пријатном дужношћу, да реФерујем о књизи: „Пољска привреда, уџбеник за школу и народ, израдио Паја Т. Тодоровић—Ђаковчић, Крагујевац, 1892. 8°, 122 стране; цена Г20 дин " Заступајући начелио гледиште, да је за народне школе у пољопривредној Србији, свака књига која говори о пољској привреди, о течењу и пољопривредном раду, права добпт; полазећи даље и с те тачке гледишта, да је пољопривредна књижевност, која би требало да буде права књижевност „за народ", код нас до сада заступљена са врло маленим бројем д@ла, ја сам тврдог уверења, да и ову књижицу могу ирепоручити за књижнице наших основних школа и за иоклапање ученицима виших разреда основних школа. Но поред тога од мене се тражи мишљење и о томе, може ли се ова књига препоручити и за уџбенпк у вишим основннм школама. И ако је други одређени реФеренат г. Анта Голубовић, учитељ, позванији од мене, да о том изрече свој суд, јер је боље упознат са програмом тога предмета, којп је прописан за више основне школе, и са практичним начелима педагогије и методике, према узрасту и претходној спреми учевика, којпма би ова књига послужила као уџбеник, опет сматрам за своју дужност, да и о том, и ако у другоме правцу, опширније искажем своје мишљење. Пољска привреда, то је збир читавих група теориског п практичног знања; примена нриродних и техничких наука на пољопривреднички занат, а у циљу , да за људске потребе производе (а по неке и донекле и преради), што више, што боље и што јеФтинпје, разне корисне биљке и животнње. „Пољска привреда" према томе није наука у смислу осталих знања људских, која упућује и прнпрема основице за даље учење и шире разумевање истих или сродних предмета, већ она је мешавина теорнског знања и практичног извршења, средина између науке и примене њене на практику и живот. Уџбеник за школу из целокупне пољске привреде мора водити рачуна о обадве групе захтева, што се према суштини саме пољопривредне науке знатно овде истичу и готово се од свију осталих наука и знања знатно и разликују. Уџбеник из пољске привреде за школу, норед популарисања