Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

89

тога, што нретендује да буде уџбеник за шкоду, хоће да буде и уџбеник за народ. А збиља моасе ли се то двоје скрдити и у једно постићи? и -3а школу" и „за народ?" — ја сам тврдо убеђен, да је тако немогућно наппсати пи једну пољопривредну књигу. Дакле у 122 стране ситнога слога збијене су поуке некодиких пољопривредних грана, на описати начин, а то је узрок, што ова књига, и ако би чак и по прописаном програму предавања тих предмета у основној школи била нодешавана, по мом најдубљем уверењу — није уџбеник за школу; нарочито није уџбеник за децу и за народ. Могла би и како тако посдужити као ручна књига, као требник и подсетник учитељима при предавању, али учитељима, који су у пољској привреди теориски и практички добро спремни и образовани. Ја нисам навлаш намеран да се упуштам у подробнију оцену и изналажење мана п погрешака у овој књизи, пошто их у њој мора бити кад је овако рђаво рађена и са тако погрешно узете бакве распоређена и заокругљена. А да би доказао, да и ово дело, као и свако дедо „људскога рода" није потпуно савршено, по нешто ћу овде онде извести: У одељку ,иознавање земље" — ораћа земља зове се краће и лепше ораница; код глине под заградом стоји (ума), те би се могло мислити, да је то једно исто; „иловача није 20—50% глине а остадо је песак и креч", јер оно остало може да буде и хумус и камен, иди крш, или и само песак, па да је опет иловача. „Непросушена орница" треба да буде „непропустљива" орница (стр. 9), а могућно да је и штампарска погрешка. На стр. 12 вели : „Мотика једруги вид ашова. У ње иеро стоји према држаљици у оштром углу " Какав је то сад огитри угао, кад се углови у науци друкчије и опредељеније зову? „Подоравање стрњике" зове прво угарење, а јесење орање друго угарење, па чак још н мешање." Међутпм код нас је угар и угарепе подоравање стрњике и циљ му је да поништи израстао коров на њиви и т. д. За лечење главниие (сњети, гори), не помиње натапање семена у раствору пдавог камена, који је у новије време сигуран дек против те бодести (стр. 25. и 26.). Код гундеља — вели ларва и ларву зове рчица... и веома је „поједљива!" (стр. 27.). Присиевање стрмнина место згоднијег облика доспевање, стасавање на стр. 29. просвктни глаовин 1895. г.

„Шумским дрве&ама " на стр. 29., место „шумском дрвећу иди шумским дрветпма." Код „иостуиапа са сточним ђубретом " веди: „Боље је кад ђубре што дуже лежи под стоком. Но за то је потребно више простирке а особито грађење стаја (кошара")... Нити је јасно, нити је опет за књигу, која учи школску децу и народ, овако густирање једног иепречишћеног питања, које овако може донети више штете но вајде, ако би се схватило, да се то нрепоручује и да је тако и боље радити, како сви наши сељаци р^аво раде. На стр. 71, код одељка „Пашњаци", веди: „добро је, ако се пашњаци оиасају 11 место иоиасају и „оиасање" место „иоиасан,е и и т. д. и т. д^ Упутићу и на неке примере, који доказују и оно друго моје тврђење, гдавно за један пољопривредни уџбеник за шкоду и народ: да се нико, а то ли дете, не може поучити из ове књиге, како се поједини важнији радови практички могу сигурно, лакше и брже радити. Уиућивање ово биће опет онако од ока избрано, као кад би човек у предиставању овде онде књигу отворио. Ето стр. 11, „ограђнвање" (место подизање ограде); из тога одељка нико се неће моћи упутитп како ће да подигне живу ограду (међу тим та је ограда најкориснија и најбоља), јер о томе нема ни сдовцета. Онај састав, који вели: „Најбоља јежива ограда од глога; за тим у чистом саду иди у смеши: гдедичија, чалија (драч), живичњак (?), кадина, граб, врба, багрен, брест, дуд, дивља крушка, леска, дуња, лииа, дивља ружа, туја, јела, смрча и.т д." — нити је тачан, нити је јасан, јер нити је глог најбоља жива ограда, нити се овако зна од побројаног шибља и рашћа, које је боље подизати чисто, а које у смеши и да ли је и које је баш боље подизати чисто (т. ј. за себе.) Исто тако у одељку: о обрађивању земље, код плуга, нема ништа о подешавању плуга ни о користима и превагама гвозденика над дрвењаком, а то би било врло важно, јер и дан дањи у многнм крајевима гвозденик и његово подешавање не стоје најбоље у части, нити је он свуда продро с употребом. Има чак помена и о неким пдуговима риљцима, за које се не зна тачно који су, а ништа нема о оном плужном оруђу, на чијем увођењу треба баш сада свпм силама порадитп, чије је увођење сада на „дневном реду" и чија би употреба на скоро '/, кудтурне површине у Србији истиснула употребу штетне дрвене ралице — а то су гвоздене ралицс или илугови обртачи, који се на увртинама 12