Prosvetni glasnik
90
РАДЊА ГЛАВНОГА
ПГОСВЕТНОГ САВЕТА
само обрну, па јемогућно орање и на стрменим положајима и одмах у већ узорану бразду правдем натраг. Исто тако нема готово ништа, али оно мадо гато има нпје јасно — о раду с дрљачом и с ваљком, а то су две основне справе за обраду земље, које су врло важне а код нас по готову са свим непознате, без којпх је добра обрада земље немогућна и чије увођење треба ургпрати и т. д. и т. д. Једиом речи ова књига није ни у колико уџбеник ни за школу, а јошмање за народ по стварној садржини њеној, већ је један прост извод из већег дела пишчевог, које је намењено потребн виших школа. Ако је дело скраћивано по програму предавања ове групе предмета у вишој основној школи, па је писац жртвовао стварност садрживе, праву поуку, важније и бптније, мање важном и споредноц, онда је тај арограм и иогрешан и иретриан. По таквом програму разрадити „пољску привреду", боље рећи овај део њен, којн је заступљен у овој књнзи — било би врло тешко и у двапут већем обиму, а то ли у овако скученом обиму и у овако суженом виду, пошто бн се по таквом програму и морало радпти овако, како је урадио ппсац т. ј. да би могли, како тако бити попуњени сви одељцп и сви наслови из прописаног програма, да томе жртвује и јасност и једрину и стварну и корисну садржину, ираву поуку и право пољопривредно знање. Онда је такав један програм велика басна, такав програм у свој опшрности, јаспости, стварности и корисности, није могућно ни предавати за годину дана, а то ли збити у 122 стране; такав програм гледа само на Форму а не и на садржину, јер то је програм за средње, стручне иољопривредне школе, а не за вишу основну школу. За то такав програм треба осудити и пре доба младићског на смрт, касирати га, па га заменити циљу сходнијем, краћим и стварнијим и у ствари кориснијим програмом. Из моје горње овлашне карактеристике пољопривредне науке уопште јасно је, да се уџбеници такве науке не могу сабити у 2—3 књижице од по 122 стране, ту ће опда бити од свега помало, а у ствари ништа. За основну школу требало би унети само основне појмове из пољске привреде, а за очигледну наставу или практичну поуку треба пробрати само оно: прво што се на школском имању видети и остварити може, а друго, што је према нашим приликама најглавније, најважније, у чему пољопривредној отаџбнни нашој треба и наставом и свима силама што пре испомагати и номоћи.
Ну то је ствар опшпрннје студије и ширег претресања, за то ћу преко тога ирећи, иошто сам, на неколико већ места, п у овом реФерату ударио гласом на по неке тако „горуће" потребе пољопрнвредног напретка у нас. Али на крају имам да учиним и неке друге стварне замерке књизи, која претендује на то, да буде уџбеник за школу и народ: „не достају јој слике, и елог штамие (гармонд) врло је неиодесан за школску књигу нижих школа наших. Да су то врло велике мане и оправдане замерке — из до сада реченог биће за свакога јасно. Према томе мој суд своди се на то: — да ова кпига није за уџбеник у вишим основним школама. Послату ми књигу - ј. враћам. Благодарећи на поверењу н почастн, које ми је одређивањем ове дужности указао Просветни Савет, сматрам за нужно да се извиним, што се ннсам пре одазвао овој дужности: преко 2 месеца бно сам службеннм послом у иностранству, а за тим и овде сам преоптерећен поред главне службе и са неколико споредиих службених дужностп. 23. августа 1894. Београд. С оддичвим поштовањем Светозар Љ. Гавридовић с. 1'. шеф од. за производњу дувана .у управи држ. монопода РеФерат г. Голубовића гласи: Главном Просветном Савету Мени је Главн Просветни Савет уиутно на оцену књнжнцу „ Пољска иривреда " — уџбенпк за школу и народ, коју је израдио г. Паја Т. Тодорових-Ђаковчић, те да о њој кажем: 1., Може ли се препоручити за школске књижнице ; 2., Може ли се употребљавати као уџбеник у вишим основним школама ; 3., Може ли се откупити за поклањање о пспитима ученицима у виппш разредима осн. школе. Како се у Србији више од девет десетина народа оави иољском привредом а како за то немамо скоро никаквих пољопривредних школа, то и свака књига, која је намењена пољској привреди добро је дошла. Законом о основним школама од 1882. год. унесена је и Пољска нривреда као засебан предмет у основну школу. Програмом за основне школе она је дошла у вшпу основну школу. Законодавчева жеља била је : да се на измаку 1890. год. заведу свуда поред нижих и више осн.