Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГЛ ПРОСИЕТНОГ САВЕТА

ако ништа више, оно се барем у механичкоме, течноме читању постизао успех много већи но данас. Отуда је нова школа нзгубила много од онога што је најглавнији задатак основне наставе. А нема сумње, да би изгубила још више, кад би сасвим одбацила све школске књиге сем читанака Према овоме, мишљење о књпгама дечјим ваља ублажити, свести га на праву меру и Формудисати овако: Ручне књиге дечје су корисне за обкову и утврђење онога штосеу настави ирешло. Оне иотиомажу и вегитину читања, да се у њој дође до лакоКе и темељности. Али оне не смеју заменити усмену наставу и служити за то, да деца из њих уче. Има дакле разлога, да постоје чак и ручне књижице за познавање природе, која се најмање учи из књиге, него из саме природе. Друга је ствар: какве те књижице треба да буду, и чија издања, државна или приватна. Док се у нас држава сама не састара за своје, најбоље, најпотпуније п најјевтиније, дотле приватна лпца имају и права н могућностп да штампају своје и да, како умеју и могу, нодмирују ову потребу. Отуда је и ова књижица г. Димит. Ј. Путниковића. Сад бих управо само имао да одговорим каква је она и може ли се пустити у школу. Јер, чпни ми се, то писац и пита и за то молп господина министра, после позаатога расписа, да се приватна издања не смеју употребљавати онде, где има државних. Остављајући на страну питање: какав би уџбеник требало да буде за овај предмет који би држава издала, ја ћу само констатовати, да Путниковићево „Познавање природе" не уступа ни у чем свима досадањим радовима ове врсте, да их у многоме и надбацује и да се, по томе, с мирном савешћу може одобрити, да га деца могу куповати и читати. У њему ће, поред обнове онога што су чула у предавању, наћи и корисне забаве и занимљиве поуке. Књижица је подељена на три дела. Први део, о животињама, захвата 25 листа, други о биљкама, и трећи о минералима, по 11. На 44-омје преглед. У првом делу описане су ове жпвотиње: вук, лисица, зец, рода, кобац, змија, корњача, шаран, чела и свилена буба; у другом ове биљке: вннова лоза, раст, липа, јела, љубичица, кукуруз, пшеница, конопља и буника; а у трећем ови минерали: олово, бакар, кречншс, камени угаљ, галица п нишадор. Описи су занимљиви, у облику приповедном, без подела, раздела и сухопарне систематике. Језик је правплан, казивте лако и просто за децу.

93

Грешака и језичних и штампарских има веома мало. У књизи пма и око 30 слика, које ће децу још више мамити и на читање и на посматрање природе. 14. децембра 1894. Београд. Главном Просветном Савбту понизан Јов. Миодраговић с. Р. проФ. Учит. Школе Саветје, прегледавши и сам поменуто дело и саслушавши мишљење неких чланова, којима је дело познато, одлучио: да се номенуто дело не може примити за оно за што је понуђено. Г. Мподраговићу, као реФеренту, одређен је хонорар у двадесет (20) динара. XVI Прочитани су реФерати г. г. д-ра Свет. Радовановића, Саве Урошевића и Јов. Докића о делу у рукопису: „Мипералогнја и геологија", од Ал. Станојевића, проФ., који је молио да му се ово дело штампа о државном трошку и прими за школ. уџбеник. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Потписани су прегледали „Мпнералогију и Геологпју", коју је г. Алекса Станојевић, проФесор, понудио Главном Просветном Савету за употребу у нашим средњим школама, и пошто су заједнички дошли до истог закључка у погледу оцене њене, закључили су, да поднесу и заједнички реФерат, у којем ће прво потписани реФеренат подробније изложити преглед и оцену „Минералогије", а други реФеренат исто то о „Геологпји". I. При изради своје „Минералогије" (с „Петрографијом" као засебним делом) г. Станојевић се служпо разним страним писцима. РеФеренат неће обраћати пажње на то, које је пнсце г. Станојевпћ изабрао себи за помоћнике, ни на то, колико се којим писцем служио, како га је употребио и разумео; реФерат ће се строго држати рукописа, какав је предат на нреглед. Распоред материјалау „Минералогијп" г. Станојевића онакав је, какав обпчно налазпмо у уџбеницнма ове врсте, и обим ноједпних партија у главном добар је. Ну, на жалост, „Минерадогија" г. Станојевића има других мана, и то много. РеФеренат се нимало неће огрешити о пстину ако каже, да се у целом овом делу („Минералогији")