Prosvetni glasnik

РЛДЊА ГДАВНОГА П1'ОС1)ЕТиОГ САВЕТА

посдедњих коју хоће; прву (,раселина") већ је и Даничић отпочео употребљавати (Псалам 60-ти, стпх 2.), а друга је скоро награђена према народном изразу: „раседа се земља" (кад пуца и клизи). 20). На стр. 30. своје „Геологије" писац употребљава изразе тоњење и сиадање слојева. Боље је рећи снижавање слојева, као што се већ и употребљавау нашој литератури; какво „сиадање!?" 21). На пстој страни пропустио је од мпнералних жица уопште нарочито нагласити и издвојити рудне жице, те му је с тога сасвнм нејасан израз: „За минералне жице без корисних мннерала (нарочито без руда) каже се да су јалове." Само рудне жице могу битп јалове, и то местимице (кад ту не садрже у рударском погледу кориснпх минерала); остале су мипералне жице вазда само минералне жице, и нема никаквпх разлога да буду сматране ни као јалове ни као бређе. 22). У Србији је живи песак, вели нисац, и дан дањи страшило за већи део Подунааља." Е, „прећера!" Жпви се песак налази у јачој распрострањености само око Р ама и пзнеђу Градишта и Голупца; кад овоме додамо много незнатнији терен живог песка код Кладова, онда смо исцршш све локалностн (јер код Радујевца данас област живог песка са свим је незнатна). 23). Не зна се шта је навело писца, да, говорећи о приликама у којима се вода налази у литосФери, и употреби цео дотични пасус из Хохштетер-Бишипгове књижице, и опет представиствар сасвин друкчије. Тамо (стр. 126) лепо стоји: вода... „егбсћеш!; т с1еп ЕгДзсМсМеп 111 (1гег{асћег ЛУејкс: а1з (ЈтеЂогдзјеисћИдкеИ, а1з ОгипАшаззег ип(1 епсШсћ а1в [гег (ЛгслпггепЛез УУаззег 1п 8ра11еп, К1иЛеп иис! Нбћ1еп" („вода се појављује у земљпним слојевииа тројако: као влага, као издан и као иодземне текуИице по пукотинама, подземнии каналима и пећинама"), а г. Станојевпћ нише: „У земљиннм слојевима вода се појављује двојако: као иланинска влага н као иодземна вода .. . која . . . на неким местина избија у облпку текуће воде, и махом излази и на површину као изворска." Или писцу нпје бпло јасно, да се под оним „а1з 1'ге1 С1гси ]јгеш1еб "УУаззег т 8ра11еп, КШЛеп ип(1 Ноћ1еп" имају разуметп иодземне текуКице, идп је ове намерно изоставио, не водећи рачуна о томе, како оне добивају своју воду кроз нукотине и поноре од површинске воде, те према томе не стоје у генетској вези са издани (ппсац нпје знао да тако народ наш зове Огипс^аззег, а не „подземпа вода"), и иорају се од ове раздиковати.

103

24). „Минерадне састојке узииа текућа вода иоглавито при испијању и излокавању (ваља читати: растварањен) степа." А зар неке минералне састојке узпма вода на други који начин?! Ова нејасност потекла је отуда, што је писац у дотични став из Хохштетер-Бишингове књижице („А11е тшегаПзсћеп ВевкашНћеНе, теекће <1аз \Уа8зег епЉаШ, 81пс1 с!ег 8сћ1сћ1еп с!ег Егс1е с1игсћ а11таћП§е Аиз1аи§ип§ <1ег Се81е1пе еп1поттеп") додао оно ненотребно „поглавито." 25). Држим да писац греши кад каже тврда вода н мека вода. Истина и многи наши хемичари овако кажу, али је то саио превод неначкога ћаг4ез п тгекћез ^аззег; српски се то каже тешка вода и лака вода. 26). Непотпуно су објашњене тако зване шкраие. Све што је писац казао у овом погдеду не допрнноси ништа ни оиису самог појава ни вазумевању постанка њиховог. Треба јасно казати: да ови ерозивни обдицп постају иогдавито на чистим, стрмним и голим кречњацима, п то ерозпвним дејством воде, која постаје отанањем снега, и да су то уске н дубоке (по кашто преко 10 т) бразде, раздвојене танким и оштрим гребенпма, а не само рећи, како су то „чудноватп облици" и „неки особити стењаци," па ту!.. 27). Немачки термин Вег§з1иг2 (кад се ведпки комад иди читав део од каквог брда одвади па С ЈУР И У долину) преводи писац речју урвине. РеФеренту се чнни, да је ово име згоднпје за растрошени материјал, који том придиком постаје (слично је: осудпне, плазпне, ђубрина), и за место, где се појав десио (отуда у народним песмама: Урвина пданипа); за сан појав дадеко је лепше, опет чисто народско и у дитературу већ унето иие урнис (слично је усов за давину). 28). „Како се у ииаераднпи изворима најчешће јављају алкалне соди, то се гакви извори у опште називају адкалним." Зар одавде не издази, као да се уопште сви минерални извори назнвају алкалним? Треба пазити шта се пише!.. 29). Није потпуно објашњено кад наступа таложење калцнјум-карбоната у облику сиге или бигра; није с тога, што писац потпуно пије превео дотични став из Хохштетер-Бишингове књиге (стр 128). После реченице: „то бива при испаравању воде," треба још да се каже: „или под утицајем биља." 30). Погрешио је писац, кад је написао, да се механички рад текуће воде врши иоглавито тиме, „што (овакве воде) отичу, те се крећу масом." Ово само поиаже нехаиички рад текуће воде а овај врше оне погдавито баш поноћу стенови-