Prosvetni glasnik

166

радња главнога

просветног савета

На овом месту требадо је остати само нри оном да ваздух притискује, а кодико пзвоси тај прптисак у кплограмима требало је оставити за додније и извесги то помоћу Торичедијеиог огдеда, као што је учињено на стр. 82., јер цев од једиог метра дужине и 1 кв. савтиметра пресека може се пувитп живом и огдедати, ади цев од 10 м. дужине, нити се може унети у собу, ннти се са њоме и водом може огдед пзвестп. Тако исто и оно остадо о ваздушном притпску није требадо на овоме месту спомињати. На стр. 18. при крајч §. 18. каже се: да се 1 ст 3 гаса при обичном (нормадном) притиску (760 тт) повећа и т. д.; међу тим ученици још ништа не знају о том, шта је то нормални атмосФерски пратисак, нити имају пкаква иојма о барометру, те да би могди разумети, нгга то значи 760 шт , кад је реч о атмосФерском прптиску. На стр. 26. хоће да се потирди, да је тачка кључања впша, кад је ваздушнн притисак већн. За ово узама се у помоћ Папинов доиац, међу тим на воду у Папиновом донцу не чинп притисак ваздух, него водена пара. За ово треба чинити огдед ваздушним шмрком. На стр. 33. у §. 28. узима се у помоћ докомотина п овако се бајаги очигдедно представља брзина неједнаког кретања: „Ако се у докомотишј затвори пара, онда ће се воз кретати по хорпзонгадном путу једнако, т. ј. он би у сваком секунду прешао пут С, кад не би било трења и отпора ваздуха." Као што се внди, овде се прво за воз нешто тврди, што нпје у ствари, иа се то одмах и пориче са „т. ј. он би" и т. д , и из тог тврђења и порицања ствара се иојам код ученика о брзпни воза у тренутку, кад је иара затворепа. И овакво једно збркано представљање узима се даље као некн начин за одређивање брзпна код тела, која сдободпо падају, па се овако наставља: »На сдпчан би се начин могда одредити на неком месту брзина теда, које слободно пада, кад бисмо у том тренутку уништидп деловање теже." Како се оним начином са возом не може одредити брзина воза у тренутку, кад је сида престала радити, јер се од тог тренутка воз не може кретати једнаким кретањем због извесних сметња, које се не могу откдонити, онда то и не може бпти неки начин за одређивање брзина воза, па наравно ц брзина сдободно падајућег теда, јер се дедовање теже не може унпштитп онако, као што се код локомотиве пара затвара да не дедује. Истина је, да се ту наводн даље, како можемо постпћи упиштење теже, кад обмотамо конац око кодотура, којп се дако обрће и т. д., и износи се ближи

опис начпна, како се то у неком тренутку може уништитц тежа и одредити брзпна нри слободпом падању тела, ади се заборавља, да ова справа може носдужити, да се ученицима покаже брзииа падања теда на справи, а то није нсто што н брзина сдободно падајућег тела; може нослужпти, да се нокаже закон о брзпнп при једнако убрзаном кретању, па дакле п прц слободном надању али ту ученпцц не могу видетп ведичнну брзине при сдободпом падању тела, питн је тако иопосредно огледом могу одредити, јер је ова брзина ког хоћете тренутка знатно већа од брзине падања тела на сирави Она на справн иа пр. на крају 2. секунда износи неколпко сантиметара, а ири сдободном падању теда ван справе, брзина па крају 2. секунда нзноси око 20 метара. О бим , како је ова ствар у §. 28. изведепа, довешће се ученици у једну ведику забуну. Нити је ту требадо сномињати докомотиву, нити сдободно падање тела. Одмах је требадо на справп ноказати неједиако кретање, даље ноказати, како нрестанком силе, неједнако кретање прелази у једпако п како се може одредити брзпна тог неједнаког кретања у оном трепутку, кад сила нрестаие деловати. Па после у следећем параграфу, где се говорн о слободном иадању тела, ово назгодаи начнн применнти. 0 слободном падању у §. 29. ваљадо је говорити као о једном иримеру за једнако убрзано кретање, како би учеиици знали, да изведени закони за брзине ц пређене путове код слободног падања, вреде уопште за једнако убрзано кретање. На стр. 42. при дну стоји: „да ће се тачка кретати по стрмој равнини убрзањем ас1 (сл. 7.), које је мање од аћ. Ово убрзање је једнако убрзању сдободног падања умножено дизањем." Ово овако мора се научити на изуст и веровати, јер се не показује, од куда је то правило изашло. На стр. 48. наводп се, како су теразије онда осетљиве, кад су крацн што дужи и лакши и кад је тежиште што бшже ослонцу, а не казује се зашто то, те се тако и то знање ослања само на веру. Децимадна вага само се спомиње а никаквог објашњења иема. На страни 51. у §. 42. говори се о стрмој равнинп и према неком чдану 9. пише се ово: ВС ВС Р = а(1^=аћ ^ = = 08, међу тим у чл. 9. у тој физици говори се само о тежишту теда. Да је г. Здедар у чд. 34. своје Физике из сдичности троугдова поставио сразмеру, коју је требало поставити, да бп добио оно правило, да је убрзање код стрме равнине једнако убрзању сдолодног па-