Prosvetni glasnik

РАДЊА главвога 17росветног савета

165

одредити одбијени зрак ОВ" и т. д. Овде није казато, које је први зрак, кад је АВ други, и не одређује се одбијени зрак ОВ управнпцом ВБ, него се правиц одбијеног зрака одређује углом одбијања, који је раван углу упадања. На стр. 164 у §. 135. говори се о сунчапом спектру и погрешно се каже, да је сунчани спектрум састављен пз шест боја, јер се на сунчаном спектру лепо могу раздиковати седам боја. Из каквпх је разлога пзостављена у тексту индиго пли угасито ндава боја, не може се знати, док у сл. 102. спектар садржи свих седам боја. На стр. 165. изложен је овакав закон : „Боје спектрове су просте, т. ј. оне су састављене од зракова, који се једнако преламају." Ово је тако речено, као да се зраци у свнма бојама спектра Једнако преламају. Хтело се ваљда рећи: да се ЗЈзаци једне боје спектра прпблнжно једнако преламају, па је испало нешто, што је сасвин контра истини. И зраци једне боје спектра не преламају се потпуно једнако, што се лепо може впдетн но ннансама ког хоћете бојеног поља спектра. Све се то може објасннтп и показати, па да буде и оним ученицима, којима се ова књига нанењује, јасно и појмљпво, од куда свака боја у спектру има онако широко поље н откуда је оно нреливање једне боје у другу. После ових наведених погрешака да бацимо поглед п на метод, како је материјал у тој физицн изложен. У фнзицп владају два метода^ индукција и дедукција. Па како је дедукција скопчана с матеиатичкпм операцнјама, то је индукција главни метод за излагање материјала у Физпкама за ннже гииназијске разреде. 11рво показати појаве, на из иојава извести законе, то је метод за почетннке. Ова Физика г. Зделара држи се овога метода и то је добро, али местииице одступа од тога реда и огледн се спонињу после исказанога заксна. Осии тога на некпм нестпма наводе се огледи, који нису довољни, да би се могли извести законн, који се после тих огледа цитирају, и на више места ина нејасности, што све не сне бити код књнге, за коју се очекује пренорука. Ево за ово доказа: На стр. 6. изведен је закон инерције без претходне довољне очигледности. Подсећају се ученицн пре тог закона, како се кугла на куглани креће све спорије, неказујућн овде узрок томе> па одмах нз тога изводи се овакав закои: „Ни једно тело не може прећи из стања мнра у стање кретања само собом, без утицаја неког спољашњег узрока." Наведени пример иогао бп служпти за просвктни гласник 1895. г.

доказ, да се крећуће тело не може зауставпти само собом, алп није добар прнмер и за онако крњ закон, којп је цитиран, да тело не може прећи из стања мира у стање кретања саио собои. На стр. 10. у §. 14. подсећају се ученици на ове принере: „Кад су кода тежа, треба више коња да их вуче За ђуле треба впше барута него за тане." Из тога изводи се да тела разппх тежина стављају пстим силама разне отпоре. То се пз оних прнмера и може извести и то деци може бити разумљиво, али из поменутпх прнмера одмах извести н овакав закон: „Два тела имају нсту колнчину материје пли исту масу, кад се иод утпцајем исте силе крећу једнаком брзпном, и тежнне двају тела сразмерне су са масама", за децу не може бити разЈмљиво. После овога закона на стр. 11. стоји реч — огледи, из чега је јасно, да је прво закон цитиран, па онда долазе огледи. На стр. 12. и 13. говорн се о ваздушном притиску н велпчипи тога прнтиска, па се чак нзводп п овакав закон: „да ваздушни иритисак на 1 с. м. 2 на земљиној површини износи од нрнлике 1 килограм." Ово не може бнти закон. јер п саме речи „од прилике" то показују, а и иозната је ствар, да се ваздушнн притисак мења. Па на послетку, како се дошло до тог закона, да ли је нретходно бнло каквог огледа, да ученици виде, да тај иритисак од прилике толико износч? Таквог огледа нема, него се у место огледа, овако прнча: „Ваздушни притисак тако је знатан, да би водени стуб у каквој дужој цеви износио око 10 н., кад бисио иогли исисати сав ваздух из цеви." Из ове ириче изведено је, да је ваадушни притисак на 1 с. м. 2 једнак притиску воденог стуба од 10 метара внсине, на исту површпну, а пз овога опет пзведен је онај закон, да тај прнтпсак износи од прилике 1 кнлограм. Даље стоји: на брдима, где је висина ваздушног стуба мања, н ваздушнн је притисак мањи него у долинаиа, али то се саио каже, а ученицн морају да верују, јер они још ништа не знају, да јачина нрнтнска зависп од висине стуба. Тако нсто без огледа казује се, да ваздух притискује са свију страна на тела, која су у њеиу. И не саио што се то без огледа нзводи, него је п наведена основнца за извод оваквог закључка нетачна. Каже се на стр 13. овако: „Ваздух је гасовито тело, његови делпћи теже да се шпре на све стране; он ће дакле прнтискиватн са свију страна на тела, која су у њеиу." Па ето течностн нпсу гасовита тела, њпхови делићи не теже да се шире на све стране, па ипак течности прпсискују са свпју страна на тела која су у њима.

22