Prosvetni glasnik

наука и настава

179

НАУКА И НАСТАВА

0 КЊИЖЕВНОМ РАДУ СВ. САВЕ говорцо 14. јануара 1895. г., на славп св. саве у вед. школи у београду, ректор велике школе СВЕТ. Н. ВУЛОВИЋ Одавно се на данашњи дан није чула са овога места реч о ономе, којије творац данашње славе. и 11а лепо је и право" —• да речем речима његовим — да се једном прозбори и о бесмртном просветитељу српском, „првом архиепископу све српске земље«, 1 који пре скоро 700 година «и краљевство обнови и освети у српској земљи" 1 и преобрази к не само себе но и сву српску земљу духом светим. 1 Али ће мој данашњи говор бити само смеран помен великоме сину великога Немање. А, како ми не би достигло времена ни за сам помен свију дела његових, проговорићу само о књижевном раду његову. 3 Први архиепископ српски био је и први књижевник српски, отац српске књиге. Па зар од краја 1Х-ог века — кад је словенско писмо могло бити познато и Србима и кад се у суседне им браће Бугара јављају већ и прве књиге — зар од тада па до Св. Саве, за три ста година, Срби нису имали књижевне радње ? Нису. Словенско писмо било им је јамачно познато, бар од Х-ог века. Али вековима може живети неки народ патријархалним животом близу или поред књижевних народа, и знати шта је књига, и имати и својих иисмених људи — и опет немати своје писане књижевности. Такоје било и са српским народом од доласка у данашње земље до крајаХП-ог века. Истина, најстарији споменици српске иисмености нису готово ништа старији од најстаријих споменика српске књижевности , јер су и једни и други с краја XII-ог века. Али посредним путем ми можемо трагати за српским

писаним споменицима све до Х-ог века, док књижевне српске споменике старије од краја ХП-ог века све једнако још узалуд изгледамо. 4 Ако се и пре Св. Саве нађе лист хартије или и читава књига српском руком писана, то ће бити или иисмо како, или књига иреиисана, из друге, несрпске књиге. А то ни једно ни друго не можемо звати књижевним производом. Па и књига, коју је не само српска рука исписала већ и српска глава саставила или превела, ако би била сама у читавом веку, не би још чинила књижевности. Али ни таке једне књиге не знамо пре Савиних књига. Св. Сава је без сумње један од најсветлијих умова у опште; али бисмо погрешили ако бисмо у његовим делима тражили оно, што налазимо у делима великих књижевника зрелих књижевних векова. Сетимо се само, уза ово што знамо, да до Св. Саве у српском народу није било добро утврђено ни хришћанство, с којим се у нових народа средњега века и почињала писменост и књижевност; да оу и све оновремене књижевности хришћанске биле врло неразвијене; да је Св. Сава почео писати књиге ради српске цркве, ради цркве, коју је тек тре^ало утврђивати; да је због тога морао писаги језиком несрпским, словенским, који се није могао у оно време нигде потпуно изучити; 5 да је, најпосле, први српски књижевник био толико заузет многоструким црквеним, народним и државним пословима, да му је за књижевни рад врло мало времена преоотајало. Позната данас књижевна дела Св. Саве ово су : 1., Мали тииик за ћелију карејску, коју је Св. Сава 1199. год. подигао у Св. Гори, у