Prosvetni glasnik

НАУЕА И НАСТАВА

Св. Симеона. Некад су, дакле, 'Живот Св. Симеона и Тииик Студенички били једно дело! А шта је било у 2-ом и 3-ем слову Типика Студеничког? Ко зна. У једном је од н>их био можда онај исти увод из Типика Хиландарског. 15 Свакојако ово иоказује, да садашња редакција Студеничкога Типика није првобитна. А по неједнаким насловима за одељке, и по још многим другим знацима, рекао бих да ни садашња редакција Хиландарскога Типика није првобитна. Али се, поред свега овога, оно, што је главно у Савиним делима, ипак добро очувало; те се у њима може још с пуно интереса студовати не само Савин дух, карактер и срце, но и његов стил и језик. На Типику Карејском забележено је да је писан 1199. год. Код осталих дела није време забележено, али се оно може приближно одредити према укупној садржини свију дела и према другим изворима. Тако су Служб а Св. Симену и Тииик Хиланда.рски написани између 1200. и 1208. 111 год., Живот Св. Симеона и Тииик Студенички између 1208. и 1215. год., 17 Писмо игуману Сииридону 1234 год. 18 Сва ова дела Савина данашњим ситнијим црквеним словима штампана, и на обичној већој осмини, изнела би на 62 листа или око 8 штампаних табака, без Службе Св. Симеону. Али то одиста неће бити све што је Св. Сава написао. Колико је старих српских писмених и књижевних споменика за свагда пропало — па зар не може бити међу њима и које дело Савино? Где су архијерејске посланице његове, које јејамачио и он писао као и доцнији архиепископи? Где су државна писма, којаје он писао или помагао писати ? Где су књиге црквене, које је требало онда превести за новоуређену српску цркву? .Јер све, што јој је требало онда, није она могла имати већ на словенском језику. 1019. год. Бугарска потпаде под Византију и тек се 1185. г. ослободи. За то се време у бугарској књижевиросвЕтаи 1'лаоник 1895. г.

181 ности није готово ништа радило, а за то су се време многе грчке црквене књиге биле прошириле. '• Те је књиге за српску цркву требало из нова преводити, и у том је послу Сава јамачно имао највише удела. О том имамо и нешто мало помена. Доментијан казује, да је Сава, кад је као архиепископ полазио у Србију, у Солуну — 1219. год. «иреиисао многе књиге законске и о исправљењу вере, које су биле потребне саборној му цркви." Те „књиге законске", које се по Савином наређењу тада преписаше, беху номоканон, и то тако звани Фотијев млађега облика, или боље Аристинов. Од њега се сачувало до данас неколико српских преписа од ХШ-ог века на овамо. Али и у најстаријим преписима као да се било заборавило шта је ту управо Савин посао, па се просто вели, даје та књига преведена на словенски трудом Св. Саве, што данас још ОО ниЈе доказано." Али ја данас могу показати још два, до данас непозната дела Савина. То су: 1. Оно дело Савино, које наговешћује архиепископ Никодим у предговору ка свом типику велећи: а нађосмо међу светим његовим (Савиним) речима, које нам остави на утеху: Молим вас, који ћете аосле мене доћи, да оно, што ја не доврших маловременога рада живота, ви исиуните. Ових речи нема нигде у данас познатим делима Савиним. Оне су дакле из некога непознатога дела његова, које по овим речима треба тражиги. 2. Псалтир с молитвама. Међу разним псалтирима старословенске књижевности има један, у ком се у предговору, коме је наслов Скдзк \*от Кште>ус»у дркжлти \|гдл'тирк сћ, вели : да га је превео с грчкога, „мних Сава.« И још се ту на једном месту помиње мних Сава. Али ио том не бисмо могли знати, да је то наш Св. Сава. У Русији има доста рукописа овога псалтира XIV и XV в., и у некима се помиње мних Сава а у некима не. 21 Рус Кипријанов држао је, да је то онај Сава, што се у бугарској цркви броји у Свете Седмоио24